Пројекат Екзомарс: потпуни старт

Роскосмос и Европска космичка агенција ЕКА потписаће 14. или 15. марта у Паризу коначну верзију споразума о заједничком пројекту ЕкзоМарс. Сарадња са Русијом на овом пројекту одобрена је на министарском нивоу земаља чланица ЕКА на састанку у децембру у Напуљу. Европљани су већ потрошлили на пројекат најмање 400 милиона евра.

Прво је ЕкзоМарс био европско-амерички. НАСА је требало да да тешке ракете. Ипак из финансијских разлога НАСА је иступила из програма, и крајем 2011. године ЕКА је затражила од Русије да се придружи. Било је речи о ракети носачу Протон, говори директор Института за космичка истраживања РАН Лав Зељони.

- Ми смо обећали ракету под условом да треба да постоји заједнички научни програм. Тај услов је испуњен. Пројекат ЕкзоМарс се састоји од две фазе са стартовима 2016. и 2018. године. 2016. годне учешће Русије се своди на испоруку ракете носача Протон, за коју ће бити адаптиран модул и на опрему европског орбиталног уређаја Трејс гес орбитер. Он ће истраживати трагове гсова у атомосфери Марса. Сви се занимају за распоред метана. Н аорбитгеру ће стајати два комплекса руских уређаја: неутронски детектор Франд за проучавање распоређености воде изнад површине Марса и велики пакет за истраживање спектралног састава атмосфере у широком дијапазону дугих таласа.

Европљани ће у првој фази ЕкзоМарса осим орбиталног модула имати још и такозвани демонстратор за слетање. То је уређај без научне опреме са предајницима. Његов задаак је да одради технологију уласка у атмосферу, спуштање и слетање. Раније су на Марс слетале само америчке и совјетске станице. Друга етапа програма за 2018. годину је много сложенија, наставља Лав Зељони.

- Опет Русија даје ракету Протон. Осим тога, Русија прави платформу за слетање, која треба да испуни два задатка. Платформа ће пребацити на површину Марска возило Пастер. Оно је лакше него Кјуриозити, али врло занимљиво. Направљено је у ЕКА и садржи уређај за бушење који може да се забоде два метра у подлогу. Задатак Русије је не само да га пребаци на површину. Постоји и руско учешће у научном програму. Али најважније је то што ће на платформи – а она ће остати на планети пошто са ње оде возило – бити постављен комплекс са руским научним уређајима. Постојаће манипулатор за узимање узорака, гасни хроматограф. Ми ћемо пажљиво спустити компликовано возило, дозволити му да оде, а даље ћемо радити по свом руском програму.

По речима Лава Зељоног, руски научници са нестрпљењем очекују потписивање уговора са ЕКА. После тога ће моћи интензивније да наставе припрему за програме.

Институт у току припреме ЕкзоМарс размишља и о новој фази програма истраживања Марса – понављају пројекта Фобос-грунт. Нестанак уређаја Фобос-грунт је оставио нерешеним задатак самог Фобоса: шта је он – астероид увучен у орбиту или тело које се формирало заједно са Марсом. Слање уређаја планирано је за крај деценије. Русија такође размишља о пребацивању тла Марса на Земљу. Планета је толико разноврсна, каже научник, да мали „зелени“ могу да буду пронађени не у првом, већ у другом узорку супстанце.

Борис Павлишчев,