Самит ЕУ: време да се сакупља камење?

Дводневни самит ЕУ који је отворен 14. марта у Бриселу прераста, по мишљењу аналитичара, у својеврсни финиш на маратонској стази економске политике строге штедње.

Многе водеће политичаре у Европи обузима ужас, констатују експерти. Од почетка кризе 2008. године ЕУ спроводи политику строге штедње, али озбиљне промене набоље се не виде. Актуално стање економије у земљама ЕУ је жалосно. Скоро две трећине чланова ЕУ прекорачиће утврђену границу буџетског дефицита, који износи 3% унутрашњег бруто производа. И мада се укупни ниво државног дуга стабилизовао на нивоу од 95%, он према Мастрихтским критеријумима не треба да премађује 60% од обима унутрашњег бруто производа.

У Грчкој видимо пораст популарности крајњих десничара, у Италији нема владе, на Кипру банкротирају банке, у Шпанији је стасала изгубљена генерација. Француска, Белгија и Холандија морају да смање државне трошкове ако не би прекршиле правила ЕУ, у Ирској шест година у континуитету се спроводи политика штедње. Ове речи бившег премијера Белгије и шефа фракције Алијанске либерала и демократа у Европском парламенту Гија Верхофстадта широко цитирају медији.

Штедња или раст – тако се између осталог може одредити главни карактер спорова на актуланом састанку европски лидера у Бриселу. Индикативно је да је управо уочи самита Европски парламент одбацио нацрт дугорочног буџета ЕУ за 2014-2020. годину због неслагања са смањењем низа ставова. У том контексту скоро директан изазов политичарима биле су речи шефа Европског парламента Мартина Шулца: Европа је потрошила 700 милијарди евра за спас својих банака, али могуће да је успут изгубила читаву генерацију омладине. Не деле ипак сви политички лидери непопустљиви став немачког лидера Ангеле Меркел која траћи да се и даље стежу каишеви. Врло оштро се изјаснила бивши шеф Еврогрупе, луксембрушки премијер Жан-Клод Јункер. Не искључујем да нам прети опасност од социјалне револуције – цитирају његове речи европски медији.

Наш експерт, професор Високе школе економије Иван Родионов не очекује од самита кардиналну промену курса, пошто су све главне одлуке већ биле донете раније.

- Мада су најакутнији моменти били превладани, између осталог зона евра се није распала, ипак су могући нови оштри моменти. И сада ће се то дешавати. Мислим да ће једном руком ЕУ спроводити строго раније достигнуте споразуме о единственој европској финансијској политици, а другом држати маску неког доброг дедице који ће причати зашто ова политика треба да се спроводи и даље.

Што се тиче тешко разрешиве дилеме штедње или раста, економски експерт немачког Фонда за науку и политику Огњан Хишов спроводи паралеле са споровима око управо одбаченог буџета ЕУ за 2014-2020. годину.

- Немци и Британци су вршили притисак да се умање првобитне цифре, рекао је он у разговору за Глас Русије. Али кривити их за то у условима кризе не би било исправно. Парламентарци су разочарани пошто су рачунали да ће добити више средстава за програме и пројекте.

А испред дворца у којем се одржава самит стоји трећа сила – представници европских синдиката. На њиховим плакатима су само две речи: Посао и новац! Није им до заседања.

Олег Севергин,