Европа није научила лекцију из историје

Демони рата у Европи могу поново да се пробуде. Овако екстравагантно, али потпуно основано упозорење изразио је бивши шеф Европске групе, премијер Луксембурга Жан-Клод Јункер. По његовом мишљењу, тренутна ситуација у Старом свету неверовано подсећа на почетак прошлог века. То је било време уочи Првог светског рата, који је довео до радикалног преуређења целог света. И то ни из далека није било набоље.

Европски политичари све чешће исказују, ако не апокалиптичке, у сваком случају врло громогласне и забрињавајуће изјаве. Један од признатих интелектуалаца и врло искусних политичара Старог света, Жан-Клод Јункер тешко да би такве речи изговорио без разлога. Он је превише искусан човек за то. Садашњу Европу поред спољашњег блеска и благостања раздиру противречности. И што је најопасније, оне су системског карактера. Могу ли се поновити драматични догађаји једног од најкрвавијих ратова у историји човечанства? На ово питање нема недвосмисленог одговора, а претпоставки за негативни сценарио има више него довољно.

По Јункеровом мишљењу главну претњу представља сукоб националних интереса конкурентских кључних европских држава, огроман дисбаланс економског и социјално-политичког развоја земаља ЕУ, као и раслојавање друштва које све више напредује. Оваква слика приморава на периодично разматрање могућности распада Европске уније који ће имати непредвидиве последице. Главни мегапројекат друге половине прошлог века ће у случају неуспеха довести до кардиналне промене расподеле светских снага. Ипак, по мишљењу стручњака Центра за политичке конјунктуре Евгеније Војко, рано је за панику: тренутна ситуација се унеколико разликује од онога што је било пре 100 година.

- Тада је било јасно ко је потенцијални агресор – земља која може кренути против других европских држава. Ради се о Немачкој која се изузетно брзо милитаризовала. И зато је жариште напетости било врло упадљиво. Данас земље ЕУ сигурно не спадају у земље милитаризације. Напротив, постоји тенденција да се унутар ЕУ искључи компонента силе.

Ипак, Јункер у тежњама данашњих европских политичара види опасно залагање за уско националне интересе. Расте и национализам на нивоу свакодневице. Овакве центрифугалне тенденције код њега изазивају највећу забринутост. Сепаратистичка расположења у погледу ЕУ очигледно су показана на недавним изборним кампањама у Грчкој и Италији, где је „хит сезоне“ била антинемачка реторика. Он помиње и конфликте у Босни и на Косову у којима улога Берлина, као што је познато, ни из далека није била пасивна. Безбрижност – то је главна оптужба Јункера упућена на адресу становника континента. Управо она је довела до Првог светског рата. И сад су, као и у то време, Европљани превише опуштени и сигурни у тесну међусобну повезаност држава Старог света. Међутим, у извесном тренутку се може испоставити да је то неопростива заблуда.

Периоди благостања увек су бременити скривеним опасностима, сматра доцент МДИМО Александар Тевдој-Бурмули.

- Данас се о рату у средњерочној перспективи тешко може говорити, али кризне тенденције су неприметно расле у току неколико последњих деценија под велом привидног изобиља и благостања. И данас су испливале на површину. Интеграциони процес се успорава, унутар интеграционе групације се примећује линија поделе поводом даљег зближавања. Међутим, скривени антагонизам тешко да ће довести до рата у оквиру ЕУ.

Треба истаћи да Јункер не говори само о рату у директном међудржавном смислу. Рат пре свега значи контролу ресурса. Исто тако драматичне последице ће имати и социјалне експлозије. Управо до њих може довести одрицање од политике буџетске економије. Бесконачно штанцовање нових дугова и пораст незапослености пре или касније представљаће ризик у смислу узрока револуција у Европи, наводи Јункер у закључку. Масовни нереди имиграната у низу европских земаља већ су показали основаност овакве узнемирености. Политичар даје рецепт за то како да се ово избегне: треба живети онако како то средства дозвољавају и спроводити непопуларне реформе. Међутим, овај модел има једну битну ману – незаинтересованост актуелних политичара за њега. Јер, управо обећања о благостању и процвату представљају проверени начин за стицање благонаклоности бирача. Чак и ако је то на туђ рачун.

Иљја Харламов,