Шта очекује руску војну индустрију?

20 марта 2013. године у Москви се одржава конференција по актуелним питањима развоја руске одбрамбене индустрије. Форум се одржава под покровитељством Војно-индустријске комисије Владе Руске Федерације, и треба да дефинише перспективе развоја војне индустрије у наредних неколико година.

Биланс интереса: између војске и привреде

Интереси Оружаних снага често су у колизији са могућностима економије и интересима индустрије. Опремање војске савременим наоружањем и његово одржавање на одговарајућем нивоу веома је скупо, осим тога руска индустрија није увек спремна да произведе то, што захтева војска. Војни ресор, са своје стране, није спреман да купује застареле или производе који нису у потпуном складу са стандардима само из тог разлога, што постојећи индустријски потенцијал није у могућности да пружи нешто друго.

Притом само пораст војних трошкова, а у оквиру државног програма наоружања на 2011-2020. годину биће утрошено скоро 20 трилиона рубаља, – није решење за овај задатак. Обнављање и развој индустријских потенциала не спадају у обавезе Министарства одбране, и оно неће журити да троши своја средства за решавање овог задатка.

Задатак обнове и модернизације могућности војне индустрије мора да решава засебан Федерални наменски програм, у оквиру којег ће одбрамбена индустрија добити три трилиона рубаља. Ова средства морају да омогуће успостављање производње савременог наоружања, као и да обезбеде војној индустрији довољан ниво развоја, који би јој омогућио да самостално зарађује, између осталог производњом производа цивилне намене, која има потражњу. Само такав развој догађаја може да пружи Одбрамбеној индустрији самосталност и могућност постојања без сталних годишњих хитних интервенција за спашавање појединог предузећа од банкротства.

Изналажење пута

Основни задатак Војно-индустријске комисије на данашњи дан је успостављање заједничког језика између војске и војне индустрије. Данас је за многе представнике индустрије једини прихватљив модел управо прилаз, који постојао у каснијем совјетском периоду, када се је глас војске приликом формирања производних програма био у већој мери саветодавни. Снажна „деветка“ основних министарстава, који су сервисирали Војно-индустријски комплекс, имала је у Централном комитету и Савету министара далеко већи утицај него ресор војске.

Последица таквог стања ствари су опасна „искривљавања“ у формирању програма наоружања. Основни проблем Оружаних снага, који до сада још није потпуно решен, састоји се у присутној некомпатибилности производа, који се гурају на наоружање. Совјетска војна индустрија је намножила пуно некомпатибилних система, док се НАТО често сналазио са 2-3 јединице унифицираних лансирних постројења или базним платформама. Као илустрацију, можемо навести истовремену производњу тенкова Т-64, Т-72 и Т-80, мултифункционалних подморница пројеката 671РТМ („Штука“), 945 („Баракуда“) и 971 („Штука-Б“), затим низа ракетних система, који се преклапају по задацима и техничким карактеристикама, и тако даље.

Сличне ситуације срећу се и данас, на пример, у Русији се истовремено производе војни хеликоптери Ми-28 и Ка-52, који су доста блиски по својим могућностима и наменским задацима. И док се пре неколико година претпостаљало, да ће Ка-52 бити оријентисан на извођење специјалних задатака и подршку морске пешадије, данас ови хеликоптери прелазе у редовно наоружање војног ваздухопловства.

Војно-индустријска комисија, у идеалном случају, треба да уклони сличне ситуације „искривљавања“ и да пређе на дугорочно планирање делатности војне индустрије на основу потреба Оружаних снага. И као резиме, - на конференцију са почетком 20. марта полажу се велике наде. Веома много зависи од тога, који ће правац добити војна индустрија наредних година. И војна безбедност је само део опште проблематике.

Илија Крамник