Рус, дакле, трезан

Грађани Русије, упркос стереотипима, нису највећи љубитељи жестоких пића. Према извештају о стању здравствене заштите у Европи за протеклу годину, највише пију у Молдавији. Тамо има више од 20 литара алкохола годишње по глави становника. Друго место заузима Луксембург, треће Естонија. Русија се нашла негде у средини списка – на 20. месту.

Код нас потрошња жестоких пића по глави становника износи нешто више од 10 литара. Наши су суседи у том списку Данска, Хрватска и Велика Британија, - саопштава се на званичном сајту Светске организације за здравствену заштиту. Најмање пију у Таџикистану и Турској. Осим тога, на крају списка су се нашле и Нордијске земље – Норвешка, Шведска, Исланд.

Према подацима СЗО, трећина Руса је престала да употребљава алкохол. Није то чудо, сматрају експерти, у Русији су се однедавно навикли на добар алкохол, који мање пију. Жестока квалитетна пића се допадају не само обичним грађанима, већ и моћницима. У последње време се политичким пићем сматра виски. Међутим, данас није помодно да се пије. На власт је дошла нова генерација: млади министри и посланици, попут бизнисмена, користе базене, планинско скијање и тениске терене. Узори су на највишем нивоу. Како је познато, Владимир Путин практично не пије, иначе воли пиво. Премијер Дмитриј Медведев је практично равнодушан према алкохолу. На државним пријемима он најчешће пије киселу волу, ређе попије чашу белог вина.

Као што се види, култура пијења данас има све више обележје апстинирања, али у Русији није увек тако било, - прича припадник музеја руске вотке у Санкт-Петербургу Евгенија Герасимова.

- Вотка је од 14. века традиционално руско културно пиће. Културу пијења су пропагирали за владавине династије Романових. Тада су настали разноврсни судови, шале и здравице. Сложено је питање, када се тврди да су Руси нација, која највише пије.

Први, ко је почео да уводи културу пијења у Русији, био је Петар Први. Он је тврдио да треба да се пије нити много, нити мало, већ довљно. Управо први руски император је увео у Русији «медаљу срамоте за пијанство», коју је морао да носи човек, који је сувише попио. Много раније од времена, када је за Русе алкохол постао допуна за свечаност, а не само средство за опуштање, прошло је неколико етапа усвајања културе пијења, - наставља историчар, стручњак за производњу вотке Жана Гагарина.

- Усађивање културних навика је карактеристично за Петрово доба, као и за почетак 19. века, када су власти почеле да се боре против сувишног конзумирања алкохола. Совјетско добла такође је имало своје обележје. У 20. веку су «сухи закони» два пута обухватали читаву земљу. Борба за културу конзумирања алкохола је оно, чему данас тежи влада.

Руске власти су у последње време почеле да воде рат против пијанства. Скоро у току године дана ноћу је немогуће купити у радњи алкохол. Пре тога је усвојена норма нултих промила за возаче, данас у Државној думи је реч о забрани коришћења жестоких пића у авионима. Све те мере су се већ уродиле плодом. Према подацима СОЗ, удео Руса, који пију алкохол неколико пута недељно, смањио се на 5 одсто, удео сународника, који пију неколико пута месечно, смањио се на 33 одсто. Из овога произилази да за Русе трезвеност све чешће постаје животна норма.