Михаил Фихтенхолц, продуцент који уме да слуша музику
Музички критичар, организатор концерата и одговорно лице за оперски репертоар Бољшој театра Михаил Фихтенхолц за себе каже да је музички продуцент. Он своју мисију види у томе да одвуче публику од свакодневних брига.
Притом Михаил истовремено стиже да пише колумне у московском часопису, да руководи оделењем за перспективно планирање Бољшој театра и да води неколико својих тачака у московској филхармонији. Његова непоновљива марљивост није на уштрб квалитета рада. За „Глас Русије“ је признао да је спреман да се понекад бави најнеочекиванијим стварима:
- Продуцент је човек који смишља, а затим реализује известан пројекат. То је понекад просто, на основу здравог разума одлучујемо шта ћемо да урадимо, како, кад и где то радимо. Пре стваралачких процедура као што су одабир солиста, хора, оркестра, позивање диригента, закључивање уговора с њима. И пре приземних ствари као што су буџет за рекламу, вађење виза и куповина карата, укључујући и куповину воде за шминкернице.
Појам „музички продуцент“ се, кад је у питању класична музика, у Русији појави недавно. Данас на овом тржишту раде различите агенције које су најчешће везане за имена познатих музичара. А „продуцената-усамљених стрелаца“ који специјално окупљају групе извођача за сваки концерт, нема много. Михаил Фихтенхолц је за главну област свог рада изабрао оперу:
- Од детињства волим звучање људског гласа. За мене у томе још увек постоји нешто загонетно и тајанствено: обичан човек у себи чува инструмент који нико не види. Међутим, само звучање људског гласа је за мене чудо. Ови гласови бивају толико лепи и виртуозни, наводе нас да доживимо читаву гаму емоција. Према томе још увек гајим помало дечји однос, али ми је чак и драго што се он не мења. Ако ми то једног дана досади или ми постане уобичајено, то ће значити само једно: треба да тражим други посао и да размислим о новој професији.
Фихтенхолц је кренуо очигледним, али тешким путем. За концерте бира ремек-дела светске оперске класике која се ретко чују. Сасвим недавно у Москви је изведена Хендлова опера „Херкулес“ – својеврсна руска премијера са закашњењем од преко два и по века. Ради концертног извођења у Москву су допутовали славни извођачи из различитих земаља, међу којима су и британски диригент Кристофер Мулдс и шведски мецосопран Ан Халенберг. Није лако окупити звезде за сваки концерт: потребни су и знање, и личне везе, и умеће да се заинтересује и убеди. Међутим, у раду с извођачима треба узимати у обзир и друге аспекте, рекао је Фихтенхолц:
- Увек се треба оријентисати на специфику људи стваралачких професија. На пример, ако је код мене у понедељак допутовао певач, нећу заказати пробу за сутрадан у 11. Зато што ако певач долети из Париза – код њега је још 8 ујутру, због временске разлике, а ако је из Лондона, - још је 7. И ако се с извођачима ради у таквом режиму, они на концерту неће бити баш „најсвежији“.
Добри програми обавезно изазивају интересовање меломана. Фихтенхолц као организатор концерата, не може да се жали на празна места у концертној сали. Међутим, продуцента брине нешто друго: савремена публика, чак и она која долази да слуша класичну музику, не мења се набоље. Михаил сматра да су се људи одвикли од тога да буду пажљиви:
- Представе о руској публици која се одреда занима за класичну музику и која се у њу разуме јесу већ мит. Ово се посебно тиче великих градова, у мањој мери Санкт-Петербурга, а Москве у већој мери. Класична музика и балет захтевају врло важну ствар коју не можемо себи да приуштимо – усредсређивање, концентрацију, чак бих рекао – душевни напор.
Ана Кочарова,
- Извор
- Глас Русије/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















