Путовања ка звездама ће постати реалност?

Може ли се стићи до неколико планетарних система брже од брзине светлости? Може, тврди Харолд Вајт. Са својим тимом у NASA-и он ради на суперсветлосном мотору за звездана путовања. До система Алфа-Кентаур четири светлосне године од Сунца такав брод стигао би за свега две недеље?

Вајтово истраживање је покушај усавршавања концепције мексичког физичара Мигела Алкубјереа, која је 1994. године изазвала живе спорове у научном свету. Научник је претпоставио да може да се сажима простор испред космичког брода, а иза њега да се шири. Брод може да се смести у мехур искривљеног простора и да остаје непокретан, зато људи унутар њега не осећају оптерећење. Унаоколо лети само простор, на рачун тога се и дећава премештање. Он може да се шири и сажима брзином већом од брзине светлости. Аншајновој теорији релативности то не противречи: јер ни један предмет у мехуру фактички се не креће брзином већом од брзине светлости.

За формирање мехура потребна је специјална супстанца – негативна маса која при потпуном распаду може да ослободи неопходну „тамну“ енергију. У прорачунима присталица торије Алкубјереа навођене су њене различите величине – еквивалент три масе Сунца, маса Јупитера. Харолд Вајт ју је у својим прорачунима смањио на 700 килограма. Уз услов да мехур нема форму сфере, већ крофне. Он каже да резултати рада уливају наду. Његов тим уз помоћ ласера прави минијатури модел мотора Алкубјереа, где би простор био искривљен, макар ништавно, у односу један према 10 милиона.

Интересовање NASA-e  за ову идеју није чудно. У САД постоји и одбрамбена агенција DARPA. Она такође финансира нетрадиционална истраживања, примећује дописни члан Руске академије космонаутике Андреј Ионин.

- Један од принципа DARPA звучи тако да приоритет финасирања добија пројекат чије решење је супротно општеприхваћеном. Онај који се коси са постојећим правилима има веће шансе да нађе неко нетривијално решење. Таква истраживања која се чине фантастичним треба подржати – то је сасвим исправно. Управо држава тиме треба да се бави, зато што је јасно да никакав бизнис неће то да ради.

Руководилац одељења Физичког института РАН Лебедев Олег Даљкаров сматра да је финансирање сличних идеја повољно само њиховим ауторима и представља обично трошење новца.

- Различити ресори, између осталог и код нас, издвајају финасирање за такве радове из неколико разлога. Један од њих се састоји у томе што очигледно екпертска група која је била изабрана у датом случају није сасвим компетентна. Друго, Понекад је то повољно неким корпорацијама да добију финасирање. После извесног времена које је било издвојено за кредит, група се распада. Даље овој идеји се неће враћати.

Ипак постоји ли нада да такав брод буде направљен? Прто треба наћи начин да се некако укроти негативн а маса – њој се приписује разлетање галаксија и ширење Васионе. За сада физичари су спремни да разматрају само математички модел и лабораторијске огледе.

Борис Павлишчев,