Војници су заслужили сећање

Према подацима из руских архива, у борбама за ослобођење Словачке од фашистичких освајача погинуло је 60.659 људи. У Братислави на брду Славин, вечни мир нашло је 6.845 хероја. Укупно, на словачкој територији налази се 12 великих спомен-гробаља, 34 братска и 140 појединачних гробова наших земљака. Утврђена су, међутим, само имена нешто више од десет хиљада људи. Истраживачки рад, идентификацију погинулих Руса финансира МСП Словачке. Од тих средстава (реч је о једином таквом случају у међународној пракси) издат је Каталог војничких гробаља војника и официра Црвене армије, који су пали за време Другог светског рата на територији Словачке. У Каталогу су описана места укопа, постоји и кратак опис појединачних гробова. Најважније је да је наведена листа имена поменутих десет хиљада идентификованих погинулих бораца за слободу Словачке.

Иницијатор и душа пројекта је бивши сарадник министарства одбране Словачке Пјотр Розбек. Он је говорио о истраживачком раду, чији материјали чине основу капиталног рада:

- Обишли смо целу Словачку, свако од 2800 села у нашој земљи. Били смо и тамо где нема насељених места, путовали у такозвану „долину смрти“, где су трупе Црвене армије три месеца водиле крваве борбе са Хитлеровим фашистима у оквиру Карпатско – Дуклинске операције. На великом простору између Дукле и Свидника заувек су заустављени, као жива страница историје, руски тенкови, авиони, противтенковски топови, противавионске ракете. Документи говоре о борбама које су се овде водиле. Управо на овом делу словачке земље погинуло је највише Руса. Овде су сахрањени и војници Првог армијског корпуса генерала Лудовика Свободе, који су се борили раме уз раме са руским војницима. И њима одајемо пошту.

Паралелно са каталогом гробова совјетских војника, словачки истраживачи су радили на сличном издању каталога погинулих у Словачкој војника вермахта. Пјотр Розбек наглашава:

- Сигуран сам да сећања на све погинуле за време рата треба заувек да помири народе. Није војник увек одговоран за поступке свог војног руководства, које га је послало да ратује.

Према дубоком уверењу бившег војника, то се односи и на словачке војнике, који су били мобилисани и нашли се у саставу хитлеровских трупа на совјетској земљи. А на словачкој земљи почивају Румуни, који су се борили на страни Хитлероваца.

И они заслужују сећање. Сећање заслужује свако ко је погинуо на бојном пољу, било где да се оно налазило. Имамо много гробова из Првог светског рата, гробова Италијана, и наравно Руса. Предложили смо руској амбасади у Братислави да састави каталог и тих гробова, у којима почива између 40 и 50 хиљада војника царске војске. Нека сећање на све жртве буде опомена целом свету, који мора да схвати да је време светских ратова прошло.

Сведочанство о страдању руских војника-ослободилаца Словачке од фашистичких освајача налази се данас у Москви. Рад на четири стотине страница предат је Централном музеју Великог отаџбинског рата на Поклоној гори. Књига је изложена у „Сали сећања и туге“. Научни секретар музеја Серафима Горбунова изјавила је да се поред тог експоната константно окупља велики број посетилаца. Ова књига је једна од најтраженијих, мада је објављена на словачком језику. Али презимена погинулих, иако на словачком може да прочита свако ко то жели: Абасов, Абрамов, Славин....

Истраживачки рад се наставља. Током прошле године, захваљујући руској амбасади у Словачкој било је идентификовано још 250 имена руских војника који су овде погинули 1945. године.

Подсећања ради, за ослобођање Братиславе бориле су се трупе другог Украјинског фронта. У ноћи између 24. и 25. марта 1945. године његова претходница је неочекивано за противника прешла поплављену реку Грон. Другог априла почеле су борбе за град, пробијена је спољашња линија непријатељског утврђења. После жестоких борби 4. марта трупе седме гардијске армије ослободиле су главни град Словачке од Хитлерове окупације.

Гајане Ханова,