72 године од напада Њемачке на Југославију

БЕОГРАД - Тачно 72 године протекло је од како је у рано јутро 6. априла 1941, бомбардовањем Београда, Њемачка напала Краљевину Југославију у Другом свјетском рату.

Априлски напад без објаве рата је, према бројним историјским изворима, био Хитлерова одмазда за 27. март 1941, када су због потписивања пакта са Њемачком оборени влада Цветковић-Мачек и намјесништво чија је прва личност био кнез Павле Карађорђевић.

Пошто су представници владе Краљевине Југославије 25. марта у Бечу потписали протокол о приступању Тројном пакту, педвођеним Њемачком, 27. марта је услиједио пуч и масовне демонстрације подршке пучистима у Београду, али и другим србским градовима и у још неким у земљи.

И пуч и масовни протести били су манифестације јасног опредјељења ка западним савезницима.

"Ваздушни напад на Београд имао је искључиво политичко-терористички карактер и није имао ништа заједничко с ратом. То бомбардовање било је ствар Хитлерове сујете, његове личне освете", рекао је на суђењу послије рата њемачки фелдмаршал Евалд фон Клајст.

Тачан број жртава бомбардовања Београда није тачно утврђен. Британски предсједник владе Винстон Черчил је 12. априла на радио Лондону изјавио да је број жртава био око 17.000. Власти у Београду су најприје саопштиле да је погинуло око 2.500 грађана, а према њемачким изворима број погинулих је био око 1.700.

У том и каснијим бомбардовањима Београда током Другог свјетског рата уништено је око половине стамбеног фонда, преко 700 зграда, а оштећено је око 9.000 стамбених објеката, готово сва инфраструктура и бројни културни објекти, међу којима и национална библиотека.

Зграда Народне библиотеке на Косанчићевом вијенцу уништена је такође тог 6. априла 1941. у пожару, при чему је изгорио читав библиотечки фонд од преко 300.000 књига, међу којима су се налазили и бројни ријетки и драгоцјено примјерци, аутографи, документи.

Напад на Београд почео је 6. априла око 6.30 ујутру, а у првом таласу у нападу је учествовало преко 200 бомбардера. У четири напада тог дана учествовало је 484 бомбардера, који су на град бацили око 360 тона бомби.

Припадници југословенског ратног ваздухопловства храбро су се супротставили нападачима и нанијели им знатне губитке. У првим ваздушним борбама 6. априла погинула су двојица, а рањено је шест југословенских пилота. У априлским ваздушним борбама погинуло је 11 југословенских авијатичара.

Београд је у Другом свјетском рату бомбардован и од савезника; најинтензивније је било савезничко бомбардовање 16. и 17. априла 1944. године. Првог дана савезничког бомбардовања, на православни Ускрс, бачено је на Београд више од 1.500 тона бомби, наводно ради уништења војних и привредних објеката и зграда у којима су смјештени Нијемци.

Евидентирано је да је током ваздушних напада погинуло 1.160 Срба, цивила, и 18 Нијемаца, али тачан број никада није утврђен, док је у бомбардовању рањено 1.400 становника престонице.

Тада је погођено и породилиште у Крунској, једно обданиште, Славија, Немањина и Дечанска улица, Бајлонијева пијаца, Пашино брдо, Зелени вијенац, Жељезничка станица, Народно позориште...