Још није стигла Караџићева жалба
Портпарол Већа Окружног суда у Београду за ратне злочине Ивана Рамић још није могла да потврди да ли је у тај суд стигла жалба Радована Караџића на решење о испуњености услова за изручење Хагу. Караџићев адвокат Светозар Вујачић поново одбио да каже да ли је уложио жалбу.
Вујачић је рекао да неће пружити суду никакву потврду о томе да ли је уложио жалбу, јер "по закону није у обавези да то учини".
Не желећи да саопшти детаље везане за жалбу, адвокат није искључио могућост да је она поднета "негде из далека".
"Подсећам вас да је Караџић држављанин Републике Српске, па је најприродније да жалбу упути из државе чији је држављанин, са Пала", рекао је Вујачић новинарима испред специјалног суда.
Напомињући да закон не прописује у ком року суд треба да сачека приспеће жалбе, Караџићев адвокат је казао да жалба може да путује и пет дана, колико је, према његовом мишљењу, суд у обавези да је чека.
Радованов брат, Лука Караџић, потврдио је синоћ Танјугу да је одбрана уложила жалбу на решење о изручењу Караџића Хашком суду, али није могао да прецизира када би она могла бити заведена у писарници специјалног суда за ратне злочине.
Лука Караџић је прецизирао да је жалбу поднео адвокат Светозар Вујачић, али да нема сазнања одакле је она послата.
Од момента пријема у суд жалбених списа почиње да тече рок од три дана у коме Кривично ванрасправно веће Већа за ратне злочине мора да донесе одлуку.
Жалба се са списима предаје судији известиоцу, који сазива седницу кривичног-ванрасправног већа које, пошто саслуша његов реферат, доноси одлуку. На ту одлуку не постоји право жалбе.
Уколико веће одбије наводе жалбе, решење о испуњености претпоставки постаје правоснажно.
Оно се потом доставља Министарству правде које доноси одлуку о изручењу окривљеног, коју спроводи Министарство унутрашњих послова.
Бивши председник Републике Српске и једна од најтраженијих хашких бегунаца ухапшен је у Београду у понедељак, 21. јула, после 13 година скривања.
Хашко тужилаштво Караџића терети за геноцид, умешаност у геноцид, ликвидације, убиства, кажњавања, депортацију, нехумане акте и остале злочине почињене према муслиманима, Хрватима и осталим цивилима који нису српске националности у Босни и Херцеговини током рата у тој бившој југословенској републици.
- Извор
- РТС
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »















