Пролећна кијавица

Пролећни полен не може да изазове алергију, тврди Роспотребнадзор. Ипак трећина руских грађана сваке године пати од сезонских алергијских појава. Најугроженији су службеници у канцеларијама.

У сваком тренутку у средњем појасу Русије наступиће пролеће. Процветаће дрвеће, биљке, изаћи ће сунце, али алергични људи у правом смислу речи кијају од ове лепоте. Према статистици, од 13 до 35% руских грађана у зависности од региона пати од сезонске алергије. У Немачкој, на пример, то је четвтина становништва. Традиционално се самтрало да је главни кривац пролећне алергије у Русији прашина. Ипак петербушрка канцеларије државне Слубже санитарне и потрошачке контроле објавио је да прашине која се појављује у градовима после топљења снега можемо да се не бојимо — директне везе између полена и алергијских реакција нема. Лекар алерголог, магистар медицине Јевгенија Степанова придржава се дијаметрално супротне тачке гледишта:

- Да ли је штетна прашина за здравље и изазива ли алергију? У принципу да, она погоршава стање слузокоже и фактор је који доприноси развоју алергије. Али у датом случају овај фактор је опаснији по људе који имају наследну склоност ка алергији.

Стручњаци повезују пораст броја оних који пате од алергије са неколико фактора: ту је и генетска предиспозиција, и стрес, и загађење животне средине и пораст социјално-економског статуса. Једноставније речено, што боље живимо, то је слабији наш имунитет. Чак то што су у савременом друштву породице постале малобројне довело је до чешћих болести јединог размаженог чеда. Узрок се крије у одсуству стимулације имунитета, зато чак на домаћу прашину организам реагује као на непријатеља.

Али једно је сезонска алерија, а сасвим друго алергија на храну. По правилу, организам повека дочекује непријатељски намирнице на које историјски нисмо научени. Многобројно екзотично воће, зачини, риба која није наша, као и месо, све то може да буде катализатор. Ако се сада не одрази на нас, у будућности ће се одразити на нашу децу, уверени су стручњаци.

На пример, ако су раније сојино млеко препоручивали деци која не подносе лактозу, сада је у Русији одрасла читава генерација која не подноси никакве сојине производе и додатке. Занимљиве метаморфозе су се десиле становницима САД. Пре неколико деценија скоро сви Американци су јели путер од кикирикија. А данас међу 40 милиона алергичних у САД већи део не подноси чак ни мирис кикирикија. Тим поводом у авионима америчких компанија су забранили кикирики, како мирис не би провоцирао приступ бронхијалне астме.

Али не треба очајавати: данас скоро свака алергија лечи се или у крајњој линији болест може да се сведе на фазу ремисије, наставља лекар имунолог-алерголог Јевгенија Степанова.

- Све зависи од тога каква је алергија. У којој форми протиче, да ли је наследна, може ли да се открије алерген, да ли може да се уклони. У неким случајвеима алергију не треба лечити, ако је то алергија на супстанцу која може да се уклони. Рецимо, ако је то алергија на лекове. Ако се алерген не може уклонити, као на пример полен, онда се спроводи лечење.

Још једна нова појава у нашем животу је алергија стечена на послу од које пати сваки трећи руски грађанин. Списак лидера предводе радници у канцеларијама. Њима алергију изазива техника која се налази у просторији. Компјутери се за време рада загревају до 50-55 степени, и почињу да испаравају штетна хемијска једињења, која могу да провоцирају непријатне реакције. Уз то компјутер наелектрише ситне честице прашине у ваздуху. Она не пада на под, већ се лепи за лице и кожу, изазива надражај. Узрок алергије може да буде и мастило или тонер за принтер који има непријатни мирис и иритира слузокожу очију, носа и грла.

Постоји још једна нова форма, истина већ псеудоалергије. Узрок је омражени посао. Још до недавно слични случајеви су били ретки. Бележили су се код људи са нервним поремећајима и тешким радним временом. Али криза и страх да се не изгуби место учинили су проблем масовнијим. Споља човек може да делује сасвим срећно. Али умор и стрес се нагомилавају, а резултат је непредвидив: од осипа до брохнијалних спазама.

Тако да бирајте посао који волите. Ко зна, можда управо тада заувек заборавите на алергију.

Љубов Курјанова,