СТАРТ-3 - базични производ „рестартовања“

Осмог априла наврашва се три године од потписивања руско-америчког споразума СТАРТ-3 у Прагу између председника Дмитрија Медведева и Барака Обаме. То је био, може се рећи, први озбиљни разултат рестартовања односа Москве и Вашингтона за време Обаминог мандата.

Према Прашком споразуму 2010. године број нуклеарних бојевих пуњења за сваку страну требало је да буде смањен до 1550 јединица. А постављених носача до 700. Споразум је ступио на снагу 2011. године и срачунат је на десет година.

Као и већина својетско-америчких, а касније и руско-америчких споразума о контроли и смањењу нуклеарних арсенала, Нови СТАРТ, како га називају у САД, рађао се у споровима. Он је прошао све муке ратификације и у Конгресу и у Државној думи Русије. Документ до данас има своје присталице и противнике. Они који критикују СТАРТ-3 често заборављају просту, али врло важну ствар. Без тог споразума Москва и Вашингтон би могли да остану без базичног споразума о контроли стратешког нуклеарног наоружања. 2009. године је истакао рок споразума СТАРТ-1. Из споразума СТАРТ-2 Москва је ступила 2002. године, пошто су САД званично одбиле да поштују ставове совјетско-америчког споразума о ПРО из 1972. године. Коментарише директор Руског центра за друштвено-политичка истраживања Владимир Јевсејев.

- Пошто је СТАРТ-1 престао да важи, Русија и САД нису имали базични споразум. Као базични споразум није моао да се разматра Споразум о смањењу стратешких нуклеарних потенцијала из 2002. године. Он је био у потпуности заснован на СТАРТ-1. И такав фундаментални споразу, СТАРТ-3 био је потписан. (Овај споразум има врло озбиљан значај за развој америчко-руских билатералних односа иза процесе смањења нуклеарниог наоружања).

Према подацима стејтдепартмента САД-а за крај марта, Вашингтон има постављене 792 балистичке ракете копненог и поморског базирања, као и тешке бомбардере. Русија 492. Укупно САД има 1028 премних за коришћење лансирних уређаја у резерви за ракете копнене, поморске и ваздушне намене. Русија има 900. Разлика у потенцијалима се објашњава тиме што Рсуија сада активно модернизује свој арсенал и брже повлачи са дежурства застареле системе.

Велики значј СТАРТ-3 састоји се у томе што је споразум означио приврженост обе стране процесу смањења нуклеарног наорућања. Немогуће је разматрати сваки руско-амерички споразум као нешто изоловано. Они су сви кораци на дугом путу. ово је изјавио за Глас Русије заменик директора Института за САД и Канаду Павел Злотарев.

- Наредни споразуми треба да буду усмерени на то да се приђе граници када може да се покрене ившестрани режим нуклеарног скраћења. Са оног нивоа који је предвиђен сада то тешко да је могуће. Отприлике од нивоа од 1000 или 900 пуњења, вероватно, већ може да се постави питање о укључивању других земаља у процес. Пре свега, наравно, Кине.

Осим Русије и САД у нуклеарни клуб улазе Кина, Француска, Британија, Индија, Пакистан, Северна Кореја и незванично Израел. Према подацима америчког истраживачког центра Фонд Карнеги за међународни мир, Кина има више од 400 пуњења, Француска 350, Британија преко 200. Потенцијал Израела процењује се на сто јединица, нешто мање је од Индије и Пакистана.