Русија остаје главни испоручилац угљоводоника

Наредних 30 година се сасвим основано могу сматрати „ером гаса“ на светском енергетском тржишту. По мишљењу стручњака, Русија у овој ситуацији треба да се оријентише на стратегију у неколико праваца како не би пропустила ниједну од постојећих могућности.

Читава ствар је у такозваној револуцији шкриљаца, односно у порасту количина гаса и нафте који се добијају од шкриљаца. Ова технологија није нова, али захтева ангажовање значајних техничких, природних и финансијских ресурса. Тек је у последње време постала исплатива заједно с порастом цена угљоводоника, који се добијају на традиционалан начин.

Многи стручњаци на ово гледају оптимистички. По њиховим проценама, добијање гаса и нафте од шкриљаца на светском тржишту се може знатно повећати до 2040. године. А песимисти не искључују могућност за реализацију сценарија „крах шкриљаца“ у којем долази до смањења добијања гаса и нафте од шкриљаца. Основе за сумњу могу се наћи у самој технологији. На пример, максимум експлоатације се достиже у наредне две године, а затим продуктивност бушотине нагло опада и више се не обнавља. Дакле, за одржавање нивоа вађења стално треба правити нове бушотине, напуштати их и започињати нове. И тако до у бескрај.

По речима директора Института за националну енергетику Сергеја Правосудова:

- Проблем је у томе што продуктивност бушотина врло брзо пада. Односно, после хидро експлозије 1-2 дана вађење гаса опада за 70-80%. Због тога стално треба бушити и минирати огромне подземне масиве. Ово доводи до земљотреса. САД засад питање решавају на следећи начин: ваде гас од шкриљца на слабо насељеним територијама. Али што веће буду размере, тим више ће бити еколошких проблема. Тло се претвара у спаљену земљу. То личи на пејзаж са Месеца. Мало је оних који ће пристати на то.

Још један аргумент „против“ је негативан утицај технологије шкриљаца на екологију региона. По извештајима еколога, вађење гаса од шкриљца доводи до великог загађења подземних вода толуолом, бензолом, диметилбензолом, етилбензолом, арсеном и другим отровима. Руководилац енергетског програма „Гринпис Русије“ Владимир Чупров сматра:

- Једна од негативних последица вађења гаса од шкриљца је загађење подземних вода. То је технологија хидро експлозије кад се у земљу убацује течност која садржи велики број отрова. Она испуњава поре потискујући гас и обезбеђујући његов доток у бушотину. Ова течност истовремено доспева у подземне воде. То је као прво. И као друго, због хидро експлозије део гаса који се расејава у тлу не одлази у бушотину, већ доспева у атмосферу и појачава ефекат стаклене баште. По неким оценама, вађење гаса од шкриљца се по свом негативном утицају на екологију може упоредити с вађењем угља. Због ова два разлога се научници залажу против гаса од шкриљца.

Набавна цена вађења гаса од шкриљца не превазилази само вредност традиционалног вађења, већ и цену гаса приликом продаје. Засад се Американци труде да не скрећу пажњу јавности на ову чињеницу. Међутим, тешко да ће економија САД дуго времена моћи да издржи овакав поремећај равнотеже. Сергеј Правосудов истиче:

- Тренутно се гас од шкриљца у САД продаје испод набавне цене. Његова набавна цена износи 150-180 долара по хиљаду кубика. А продаје се за 100 долара по хиљаду кубних метара. Зато компаније наго смањују обим бушења за вађење гаса од шкриљца. Мислим да ћемо до краја године видети нагли пад вађења гаса од шкриљца. Док је до пре три-четири године радило 1400 бушотина гаса од шкриљца, у марту ове године их има мање од 400. У Европи данас нема ниједне продуктивне бушотине која би давала гас од шкриљца.

Постоји мишљење да гас од шкриљца у стварности неће имати озбиљнијег утицаја на европско тржиште. Ипак, то није повод за уљуљкивање. Наредних десет-петнаест година ће за Русијупредстављати период искушења. Тешко да ће моћи да продаје гас по ранијим ценама. Једини излаз је строго обрачунавање економске ефикасности пројеката од нафте и гаса и тачна оцена евентуалних ризика. Многи стручњаци су уверени да ће Русија и за 30 година остати најважнији учесник на тржишту гаса и највећи извозник угљоводоника на свету.

Сергеј Дуз,