Олег Кулик постао ограничавач Хаоса

Празнина, будистички пакао и ликови Казимира Маљевича, - у рамовима Олега Кулика. Један од најпознатијих савремених руских сликара презентирао у Москви нови пројекат „Рамови“.

Пре десетак година Олег Кулик је шокирао посетиоце изложбених сала својим перформансима, за које је добио титулу најскандалознијег руског уметника. Го је изигравао човека-пса и са лајањем се бацао на новинарке; у потрази за Човеком ронио је у акваријум са рибицама; играо на хауби „мерцедеса“ и није пуштао посетиоце у један од највећих музеја уметности Швајцарске – Кућу културе (Kunsthaus) у Цириху.

Данас, када су присутне савремене скандалозне „арт-групе“, као што су „Рат“ или „Pussy Riot“, перформанси Кулика делују некако наивно, па чак буржоаски. Променио се и сам сликар, прекинуо са „унаказивањем“, могло би се рећи да се уозбиљио. Изложба, која је отворена у московској галерији „Риџина“, одржава се под називом „Рамови“. Раније необуздани акциониста као да уоквирује простор своје уметности рамовима. Уосталом и сама експозиција изгледа потпуно пристојно.

Улаз у изложбени простор чине рамови са огледалима. Овај ходник између светова са бесконачним понављањем одраза, изазива некомфорни осећај. Уметник је овај простор назвао будистичким паклом. Иначе, сами рамови су израђени тибетанским мајсторима из манастира Сера – једног од највећих будистичких манастира у свету. Знаци симболишу ватру и превазилажење заблуда.

Након проласка кроз ова „врата“, посетиоца очекује рекло би се најпознатије дело руске авангарде – „Црни квадрат“ Маљевича. Међутим уметник тврди да то уопште није „Црни квадрат“, него потпуно ново дело – „Бели рам“. Аутор се иначе труди да убеди посетиоце, да сви изложбени експонати уопште нису то, што се чини. Један „Рам“ – „Мадона“ (Богородица) – на први поглед изгледа као оков иконе направљен од фигурица девојчица које играју, у разнобојним маскама, унутар којег је „депримирајућа“ празнина. Чини се да су излишна било која објашњења: намеће се асоцијација са акцијом Pussy Riot. Међутим Кулик тврди, да је то само одређено преосмишљавање идеја и ликова суперматизма Маљевича.

Наравно позивање на Маљевича – је пуни погодак. Могу да постоје разлике у односима према ствараоцу суперматизма, али је његово стваралаштво заиста веома познато, његова дела су одавно призната као класика авангарде и заувек су ушла у златни фонд светске уметности. Слична уметничка преосмишљавања омогућавају да се одбаце све оптужбе, основно је – позивање на Маљевича, а шта мисле посетиоци - то је друга ствар, сам уметник остаје ван оквира потенцијалних спорова и скандала.

Један од најпознатијих експоната – апстрактна конструкција, која виси испод плафона. На први поглед овај објекат највише личи на лустер, који је израдио присталица индустријског стила. Али је „Купола“, која је направљена од светлећих и црних металних прстенова, - у ствари пројекција старе подземне цркве.

Изложба ће трајати до средине јуна, и са сигурношћу се може рећи, да је пројекат Олега Кулика – један од најзанимљивијих догађања у московском арт-животу. То је нови корак у стваралашштву уметника, који у много чему представља одредницу савремене руске уметности.

Армен Апресјан,