Музика у част Николаја Петрова
Петнаестог априла ризница Московског Кремља, Оружарница, поново је отворила своја врата за међународни фестивал Музички Кремљ. Он је овог пута посвећен 70-годишњици рођења истакнутог руског пијанисте, оснивача фестивала Николаја Петрова.
У част јубиларног датума и у знак сећања на музичара у Русији је одржано је доста концерата, између осталог у Великој сали Московског кознерваторијума, где је студирао Николај Петров, а затим блистао на сцени. Изашло је јубиларно издање сећања водећих музичара 20. века на њега. Објављена је и Антологија снимака Николаја Петрова – 7 дискова са музиком разних епоха и жанрова: класика и савремена уметност, авангарда и џез... Интересовања пијанисте су била заиста необухватна: у тај круг је улазила и педагогија, Николај Петров је за младе музичаре био учитељ и друг, сећа се пијаниста Александар Гиндин, који је наступао у дуету са Петровом 10 година.
- Он је умео да учи не учећи. И тако је преношено оно суштинско, оно што се речима не може пренети, што се може пренети само на нивоу интуиције, осећања. То је он врло добро умео да ради.
Николај Петров је имао огроман углед као један од најсмелијих, најпоштенијих и најнепоткупљивијих људи. Отворено, а понекад и оштро је говорио о недостатцима у систему музичког образовања и закону у ауторским правима, осуђивао је протекционизам којем су се често руководили чланови жирија музичких конкурса. Годишњи фестивал у Оружарници Московског Кремља, једном од најпрестижнијих места руске престонице, Николај Петров је покренуо како би популарисао младе талентоване извођаче из разних земаља. Сви они у којима је видео потенцијално упечатљиве, талентоване музичаре, прошли су кроз његов фестивал у Кремљу, потврдила је у интервјуу за Глас Русије удовица пијанисте Лариса Петрова. При томе он је увек промишљао програме својих фестивала неколико година унапред.
- Сви концерте прошлогодишњег фестивала смислио је Николај Арнолдович. Они који се приређују сада, у години његовог јубилеја, такође се организују са извођачима које је он хтео да види на фестивалу. Не бих смела да без њега смислим ни један концерт. Али сада позивамо као новог уметничког руководиоца Дмитрија Когана. Николај Арнолдович је фактички био његов духовни отац.
Познати виолиниста Дмитриј Кога у интервјуу за Глас Русије рекао је да је имао свега 16 година када га је Николај Петров, већ чувени музичар, позвао да заједно наступају, при томе живо се занимао за мишљење тинејџера. Заједничко стваралаштво је трајало низ година. Дмитриј Коган је имао прилике да учествује у половини фестивала Музички Кремљ.
- Наравно, таква историјска, велика места стварају и посебно надахнуће. Сличне осећаје сам имао када сам свирао у Акропољу или на пример у Шиљонском замку у Монтреју. То је спој велике музике и велике архитектуре са историјом, што даје посебан резултат. Јер у Оружарници влада атмосфера која се ни са чим не може поредити. Ти се налазиш поред публике и можеш директно „из срца у срце“ да преносиш своје емоције и звуке.
Дмитриј Коган сматра својим дугом сада, после смрти Николаја Петрова, на све начине да допринесе да фестивал Музички Кремљ настави да се развија.
Наталија Викторова,
- Извор
- Глас Русије, фото: Голос России/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















