Француске милијарде руске аутомобилске индустрије
Француска компанија Рено до 2020. године уложиће до 21 милијарду рубаља (око 500 милиона евра) у производне пројекте у Москви, Тољатију, Ижевску. Експанзија на руско тржиште помаже аутомобилским концернима Старог Света да преживе тешка времена. Али да ли инвестиције европских компанија могу да постану стимуланс модернизације и развоја домаће аутомобилске индустрије?
Интересовање странаца за Русију лако је објашњиво: дутограјна економска криза у зони евра претвара се у сужавање основних тржишта. Између осталог аутомобилског. Према резултатима 2012. године продаје путничких аутомобила у Европу су пале скоро за 8%, а продаје конкретно Реноа су пале за преко 22%. Русија у том контексту делује као права оаза. Према подациам Асоцијације европског бизниса, наше тржиште путничких и лаких комерцијалних аутомобила прошле године је скочило за 11%. Како је изјавио у инверјуу руским медијима председник алијансе Рено-Нисан Карлос Гон, у средњорочној перспективи наше тржиште ће остати једно од најдинамичнијих у свету. То привлачи произвођаче масовних возила из Европе, Јужне Кореје и Америке.
Непосредно Рено је већ уложио у руске пројекте више од 1,4 милијарде евра. Истина, како истиче Леонид голованов, отварање погона за склапање са ниским степеном локализације за сада не доводи до предаје технологија. Кина, која је такође рачунала на стране инвеститоре, деловала је много строже, приморавајући партнере да играју по њеним правилима. О особеностима кинеског аутомобилског бизниса говори аутомобилски експерт Леонид Голованов.
- У Кини је био одабран много строжији модел. Тамо не само да су биле уведене ограничавајуће таксе, при томе много више него у Русији, већ и западне произвођаче до данас приморавају да ступају у мешовита предузећа и предају кинеској страни све технологије, све планове, све маркетиншке прорачуне и слично. То Кина чини намерно рачунајући на колосално тржиште, јер тржиште Кине је број 1 у свету.
Гигантски потенцијал кинеског тржишта наводи странце не само да се мире са драконским условима, већ и да затварају очи пред тим да локалне компаније, не траживши дозволу, позајмљују технолије и копирају моделе. Русија не може да учини нешто тако. Сваки покушај протекционизма изазива бурну реакцију Запада. Можемо се сетити прошлогодишњег скандала када су европски чиновници претили Русији жалбом у СТО због увођења утилизационе таксе на страна возила. При томе што је, по мишљењу низа експерата, одлука о новој такси била лобирана у страним концернима који у Русији имају погоне за склапање. Потпредседник Руске асоцијације аутомобилских новинара Леонид Климанович је уверен да у перспективи ове производње, чак без кинеских метода, довешће до трансфера технологија и биће катализатор развоја мешовитих грана.
- Високи степен локализације ће бити онда када се овде буде производило више аутомобила. Сасвим је јасно од које границе – 10 хиљада возила годишње, двеста, триста – поједине делове постаје повољније производити овде, а не довозити. Што се више буде производило аутомобила, то ће се више делова производити овде. Овде ће бити изграђене нове фабрике или модернизоване постојеће.
Ове схеме намеравају да се придржавају руске власти. Режим индустријског склапања који су оне утврдиле обавезује инвеститора да прави прозводњу капацитета најмање 300 хиљада возила годишње.
Влад Гринкевич,
- Извор
- Глас Русије, фото: ЕПА/ vostok.rs
- Повезане теме
- Русија
- Кина
- Француска
- ауто
- производња
- инвестиције
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















