Захлађење на Арктику: како ће прорадити климатска машина

Глобално загревање о којем се тако много говори последњих година, може да смени глобално захлађење. Научници Пулковске опсерваторије из Санкт-Петербруга говоре о томе да се соларна активност смањује, и просечна годишња температура на нашој планети почиње да пада. Руске научнике подржавају и њихове колеге из Британије и САД: прогнозе глобалног захлађења нису ни из далека неосноване. Може ли то да утиче на грандиозне планове освајања Арктика, које граде многе земље?

Сасвим недавно стручњаци су истицали да се дебљина арктичког леда смањује. А новинари су писали да предстојеће глобално загревање може да омогући узгајање поморанџи на северу Сибира. Сада је одједном почело да се говори о перспективи глобалног захлађења на Земљи. Ипак не треба мислити да ће се то десити врло брзо, истиче заменик директора Пулковског обсерваторије Јуриј Наговицин.

- Медији задатак виде врло једноставно: соларна активност се смањује, и температура одмах пада. Постоји 6-7 фактора који утичу на климу. ту је литосфера, атомосфера, океан, ледници, још може да се дода соларна активност. Њен допринос променама климе је 20%. Тачније активност Сунца може да буде некакав окидач за промене климе. А у целини читава климатска машинерија ради углавном на Земљи.

Сунчева активност представља неколико различитих циклуса по дужини, међу њима 11-годишњи, на који се надовезује 90-годишњи и 200-годишњи циклус, истиче научник:

- Да ли се соларна активност као тренд смањује? Наравно. Ако се погледа колико активност може да утиче на климу Земље, 11-годишњи циклус утиче мало, свега 1-2%. А у 200-годишњем циклусу утицај активности на климу се повећава до 50%. Дубоко захлађење може да се деси. то може да буде везано са ступањем у фазу минималне активности дугорајног циклуса од 200 до 250 година. Можемо да се приближимо томе до 30-40-их година овог века. Али то неће бити тако дубок циклус као крајем 17. века.

Захлађење на Земљи, што значи и на Арктику, могуће је. Али то неће моћи да прикочи њено економско освајање, мада песимисти сматрају да ће на Арктик морати да се заборави на око сто година. Могућа промена климе и увећање дебљине леда у Арктику није препрека за вађење нафте и гаса у арктичким морима. Као ни за рад Северног поморског пута, који значјано смањује трговинске маршруте између Европе, Азије и Америке, истиче доктор геолошко-минеролошких наука Игор Давиденко:

- Наравно, такво рано отварање као сада и касно затварање Северног поморског пута није се десило једно 30 година. Шта више, прошла година је била рекордна, превезено је више од 5 милиона тона терета. Тачније активност превоза расте. Први кинески ледоломац Снежни драгок 2012. године је прошао Северним поморским путем. Кинези желе да пусте њиме 15% свог извоза.

Русија активно увећава своју флоту ледоломаца, подвлачи експерт. Уз то наредних година ће се појавити снажнији ледоломци нове герерације. Тако да никакве промене климе у Арктику неће моћи да спрече увећање превоза терета Сверним поморским путем.

Олег Нехај,