Све палате у једном регистру

Подаци о свим објектима руског културног наслеђа моћи ће да се нађу на Интернету већ наредне године. А неколико година касније земља ће добити потупни електронски Државни регистар ових објеката.

Састављањем регистра бави се Министарство културе Русије. Посао је колосалан, обим огроман, јер по подацима истог тог министарства, у земљи је око 146 објеката културног наслеђа. За сваки од њих већ сада постоји одговарајућа документација, али она је по павилу на папиру, говори заменик министра културе Русије Григориј Пирумов.

- Мислим да до првог квартала 2014. године обрадимо читав масив информација, преведемо га на електронске носаче и имаћемо читаву базу знања.

Али то још није регистар! Сваки од објеката који доспе у електронски списак треба да се посети и прегледа, да се упореде подаци у бази са реалним стањем ствари. Тек тада ће регистар бити заиста спреман. По плановима министарства културе то ће се десити најкасније 2018. године. И тек тада Државни регистар ће постати правно значајан, њега ће моћи да користе државни органи, привредници. Није тајна да се многи објекти изграђени протеклих векова налазе у жалосном стању. У погледу таквих објеката министарство културе има занимљиву замисао, говори Григориј Пирумов.

- Ми кажемо приватном инвеститору: узми овај објекат и доведи у ред. Дајемо ти рок – 5 година. За пет година инвеститор плаћа најам, као да је то већ урађен објекат, тачније високи најам. Али чим инвеститор испуни своје обавезе на ремонту објекта, њему се утврђује повлашћена тарифа: једна рубља за квадратни метар. Тачније ми стимулишемо инвеститоре да брзо заврше рестаурацију, уложе новац у објекат и даље га одржавају.

Услови назив идеје је „издавање за рубљу“. Добра идеја у принципу, али њена реализација изазива питања, прокоментарисала је у интервјуу за Глас Русије представник Савезног друштва за очување споменика историје и културе Александра Корољова.

- У Москви је то још могуће. Москва је велики град, богат. А негде у провинцији ко ће се наћи? Далеко од путева узети вилу, обновити је, то је велики новац. И шта даље? Живети у њој? Правити уметничку школу? Не знам... Једино директно потомци ће хтети да се тако нечег лате. Примери постоје: у Архангелској области људи су уложили новац, направили из племићке куће дом културе за локалне становнике...

Осим свега осталог, Јединствени државни регистар ће показати ко и како користи културне објекте тренутно. Сасвим је могуће да ће некоме ови објекти бити одузети.

Рита Болотска,