Почетна страница > Новости
Коментара (2) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Остале новости из рубрике »
Сијековац и убијање Срба у Посавини
09.08.2008. год.
БАЊАЛУКА, 9. АВГУСТА - Прије главне расправе на Скупштини РС о Венс-Овеновом плану, тадашњи предсједник РС Радован Караџић парафирао је споразум у Атини 2. маја 1993. године - сјећа се Бињана Плавшић, али наводи да је тај дан запамтила по ексхумацији неколико масовних гробница Срба.
"Тог дана се добро сећам, не због председничког парафа, него због других догађаја. Концем априла добила сам обавештење да ће се тога дана вршити ексхумација неколико масовних гробница. То је било приближно на годишњицу злочина у Сијековцу (27. март 1992.) али они тиме нису престали - иза тога је убијање Срба проширено на целу Посавину" напомње Плавшићева у својој књизи "Сведочим" и додаје:
"Ја сам у тој почетној фази била сведок и општинска власт Српског Брода позвала ме да присуствујем том тужном догађају. Одлучила сам да се одазовем позиву а то је била добра прилика да поведем и два британска парламентарца које је послала принцеза Линда Карађорђевић. И иначе су желели да иду у РС. Звали су се Боб Веринг и Џон Рид (министар у влади Тонија Блера)".
Плавшићева наводи да се присјећала 28. марта 1992. године и парламентарцима описивала ондашње догађаје. Тада је, почетком марта, цијела 108. бригада Збора народне гарде (ЗНГ) прешла из Хрватске и починила страшан злочин који ће Британци након годину дана само дјелимично видјети.
"А у то време, пре годину дана, у њиховој земљи, и на Западу уопште, не проверавајући информације, говорило се да је Србија напала БиХ и предата је тужба суду у Хагу против Југославије" - подсјећа Плавшићева и наводи даље:
"Посавина је, након једне године рата, порушена. Тешко је наћи целу кућу а Дервента сабласно изгледа. То је била цена пробоја Коридора и спајања источног и западног дела РС. А пре пробоја Коридора, хрватска војска, заједно са домаћим Хрватима и муслиманима, оставила је иза себе масовне гробнице препуне српских тела.О томе нам говоре у општини и приказују нам дијапозитиве око 50 већих и мањих гробница".
То се дешава, истиче Плавшићева, "у истој оној сали где су усташе пре годину дана Фикрету Адбићу, Фрањи Борасу и мени, као члановима Предсједништва БиХ, објашњавали како су Срби у Сијековцу `сами себе поубијали`".
"Отишли смо на православно гробље где је уз саму ограду откривена велика гробница. Од гробља се ширио ужасан смрад трулежи а у капели постављени су обдукциони столови и управо тада се врши идентификација једне српске породице (родитељи и двоје деце).
Приспели смо до масовне гробнице када су већ били дигнути први слојеви земље и указали се сандуци са телима униформисаних људи. На инсистирање једног човека копало се још дубље. Изгледало је да испод сандука нема више ништа. Али прави ужас налазио се дубоко испод површине" - сјећа се Плавшићева.
Она наводи да се "указала гробница натрпана масом људских тела једно преко другог"
"Призор је био тако стравичан да се не може избрисати из сећања. Поглед ми се укочио у правцу једне женске црне сукње са белим тачкицама а припадала је жени која у наручју држи мало дете. Питала сам се да то нису они људи, она дечица која су у раним јутарњим часовима, пре годину дана, на тракторима бежали од својих кућа у непознато а доспели крвницима у руке.
Присећам се тог призора, стала сам пред ту колону, они ми веле да не знају где да беже, и та њихова слика, у том моменту, помеша се са оном коју у свом памћењу носим из 1941. када су моје Плавшиће и остале Србе из Високог трпали на воловска кола и водили до железничке станице а затим у фургоне па до логора у Славонској Пожеги" - сјећа се Биљана Плавшић.
"Као дете трчала сам за тим воловским колима, очајна, јер ми одведоше старог ђеду којег сам обожавала и моје стричеве и рођаке. Одведоше људе. То се десило на Петровдан 1941. а ја сам се ту затекла" - напомње бивша предсједница РС.
"Тог дана се добро сећам, не због председничког парафа, него због других догађаја. Концем априла добила сам обавештење да ће се тога дана вршити ексхумација неколико масовних гробница. То је било приближно на годишњицу злочина у Сијековцу (27. март 1992.) али они тиме нису престали - иза тога је убијање Срба проширено на целу Посавину" напомње Плавшићева у својој књизи "Сведочим" и додаје:
"Ја сам у тој почетној фази била сведок и општинска власт Српског Брода позвала ме да присуствујем том тужном догађају. Одлучила сам да се одазовем позиву а то је била добра прилика да поведем и два британска парламентарца које је послала принцеза Линда Карађорђевић. И иначе су желели да иду у РС. Звали су се Боб Веринг и Џон Рид (министар у влади Тонија Блера)".
Плавшићева наводи да се присјећала 28. марта 1992. године и парламентарцима описивала ондашње догађаје. Тада је, почетком марта, цијела 108. бригада Збора народне гарде (ЗНГ) прешла из Хрватске и починила страшан злочин који ће Британци након годину дана само дјелимично видјети.
"А у то време, пре годину дана, у њиховој земљи, и на Западу уопште, не проверавајући информације, говорило се да је Србија напала БиХ и предата је тужба суду у Хагу против Југославије" - подсјећа Плавшићева и наводи даље:
"Посавина је, након једне године рата, порушена. Тешко је наћи целу кућу а Дервента сабласно изгледа. То је била цена пробоја Коридора и спајања источног и западног дела РС. А пре пробоја Коридора, хрватска војска, заједно са домаћим Хрватима и муслиманима, оставила је иза себе масовне гробнице препуне српских тела.О томе нам говоре у општини и приказују нам дијапозитиве око 50 већих и мањих гробница".
То се дешава, истиче Плавшићева, "у истој оној сали где су усташе пре годину дана Фикрету Адбићу, Фрањи Борасу и мени, као члановима Предсједништва БиХ, објашњавали како су Срби у Сијековцу `сами себе поубијали`".
"Отишли смо на православно гробље где је уз саму ограду откривена велика гробница. Од гробља се ширио ужасан смрад трулежи а у капели постављени су обдукциони столови и управо тада се врши идентификација једне српске породице (родитељи и двоје деце).
Приспели смо до масовне гробнице када су већ били дигнути први слојеви земље и указали се сандуци са телима униформисаних људи. На инсистирање једног човека копало се још дубље. Изгледало је да испод сандука нема више ништа. Али прави ужас налазио се дубоко испод површине" - сјећа се Плавшићева.
Она наводи да се "указала гробница натрпана масом људских тела једно преко другог"
"Призор је био тако стравичан да се не може избрисати из сећања. Поглед ми се укочио у правцу једне женске црне сукње са белим тачкицама а припадала је жени која у наручју држи мало дете. Питала сам се да то нису они људи, она дечица која су у раним јутарњим часовима, пре годину дана, на тракторима бежали од својих кућа у непознато а доспели крвницима у руке.
Присећам се тог призора, стала сам пред ту колону, они ми веле да не знају где да беже, и та њихова слика, у том моменту, помеша се са оном коју у свом памћењу носим из 1941. када су моје Плавшиће и остале Србе из Високог трпали на воловска кола и водили до железничке станице а затим у фургоне па до логора у Славонској Пожеги" - сјећа се Биљана Плавшић.
"Као дете трчала сам за тим воловским колима, очајна, јер ми одведоше старог ђеду којег сам обожавала и моје стричеве и рођаке. Одведоше људе. То се десило на Петровдан 1941. а ја сам се ту затекла" - напомње бивша предсједница РС.
- Извор
- СРНА
Коментара (2) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
СЛИКА СЕДМИЦЕ
ВИДЕО
ВИДЕО
ВИДЕО
