Тајна истопљеног камења

Тајна тунгуског метеора близу је одгонетке. Сарадник московског Геолошког музеја Вернацки Андреј Злобин објавио је на сајту прелиминарних научних публикација снимке камења са истопљеним крајевима и фотографије тобоже остатака небеског тела.

У свом чланку геолог долази до закључка да остаци потврђују чињеницу да је у региону Тунгуски 1908. године пала комета. Многи експерти, мада и не оспоравају такву верзију, сматрају да је превремено правити закључке на основу таквих артефаката.

У свом чланку Андреј Злобин тврди да приликом атомосферског притиска комете температура на земљи није се високо подзала. До таквог закључка он је дошао после прегледа годова на пресецима старог дрвећа. Значи, на земљи камење није могло да се топи. Ипак аутор рада говори о томе да је он још 1988. године сакупио у региону више од сто фрагмената експлозије, претпоставља се од космичког тела. И неки од њих су истопљени. Вероватно су се растопили приликом његовог сагоревања у атомосфери. Само тело није било метеор, већ ледена комета. Тиме може да се објасни тако мали број делића.

Снажна експлозија на небу се десила у региону реке Подкаменаја Тунгуска у јуну 1908. године. Прва научна експедиција у овај тешко доступан регион тајге је стигла тек после 19 година. Научници су видели оборену шуму у облику круга у пречнику од 50 километара. Али ни кратер, ни фрагменти метеора нису пронађени. Касније су истраживачи нашли нешто то личи на прозрачни део стакла који није био проучен и изгубио се. Други делови небеског уљеза науци нису познати.

И одједном научник изјављује да постоји на стотине фрагмената. Истопљено камење заиста је могло да стигне из космоса. Али то не значи да је оно везано за тунгуске догађаје, подвлачи шеф одељења за физику звезданих система Астрономског института РАН Олег Малков.

- Мени је чудно да чујем да од доба првих експедиција 1920. године, када ништа није могло да се пронађе, одједном се појавила стотина делића. Ако су они од тунгуског метеора, треба да буду представљени бољи докази. Хајде да се зауставимо на оваквој верзији: то је био очигледно део језгра комете. Управо у том случају ништа и не треба да буде нађено. А то што је тамо нешто нађено, то пре сведочи да је у питању није била комета, већ нешто гушће, камен или метал.

После пада болида у тајги се десио пожар. То може да говори да су у региону експлозије биле високе температуре, размишља шеф одељења за физику и еволуцију звезда Астрономског института РАН Дмитри Вибе.

- Једноставно гледајући камење немогуће је изводити закључке о њиховој природи и пореклу. За сада нису објављени никакви резултати њихове анализе. Каква имају својства, хемијски и изотопски састав, сва ова питања остају без одговора. Прво их треба анализирати и тек онда изводити закључке о природи тунгуског тела. О томе да ли су уопште везани за тунгуско тело или су то трагови другог метеора.

Појављује се још једно питање: зашто је Андреј Злобин толико година ћутао и тек сада је проговорио и одулучио се на публикацију, не анализирајући своје артефакте? По мишљењу директора звенигородске опсерваторије Сергеја Барабаова, Злобин једноставно хоће на направи себи рекламу. А тунгуски догађај, највероватније, изазван је падем дела комете пречника највише сто метара. Ако су у леденој лопти били неки тврди састојци, сви они требало је да испаре.

Овог лета у тунгуски регион ће поново бити организовна експедиција. Могуће да ће она ближе прићи одговору на питање шта се десило изнад тајге пре око сто година.

Борис Павлишчев,