Православни Пекинг поздравља патријарха Кирила

Поглавар Руске цркве, налазећи се у шестодневној посети Кини, састао се са сународницима и представницима кинеског православља, који живе у Пекингу. Разговор патријарха Кирила са верницима протекао је на територији руске амбасаде, поред недавно обновљене цркве Успења Пресвете Богородице.

Звоњава звона, тадиционални за Русију хлеб и со, неколико стотина верника, дечији поздрави Христос Воскресе, Ваша Светости! Ову посету поглавара Руске цркве православни Пекинга ће запамтити задуго. Поглавара Московске патријаршије чекали су са нестрпљењем, зато прва у историји Кине патријаршијска литургија је била необична, топла и пријатна. То је посебан дан, изнела је своје утиске Рускиња Јуља, која живи у Кини више од пет година.

- То је велики догађај не само за историју односа Кине и Русије. Читава наша руска дијаспора у Пекингу је дошла на овај састанак са патријархом. То је око хиљаду Руса, који стално живе у Пекингу. Ми се често окупљамо викендом и за празнике, недавно смо заједно обележили Ускрс. Са другарицама смо отишле у кинески ресторан, понеле тамо колаче и фарбана јаја. На столу су била и кинеска и европска јела, а у средини руски колач и ускршња јаја.

Долазак патријарха у Кини су чекали не само одрасли, већ и деца. Хаченкова Огла има свега 10 година. Последње четири године живи у Кини. Девојчица иде у недељну школу у оквиру цркве при амбасади и са задовољством пева у дечијем црквеном хору.

- У цркву родитељи су почели да ме воде са 6 година. Овде са задовољством идем у недељну школу, пошто нас спаја све нас који овде живимо. Веома се радујем што је допутовао патријарх Кирил. Он ће исповедати се нас и опростити нам грехе. За све нас то је велика радост.

Амбасада Русије у Пекингу има необичну историју. највећна у свету по територији, она се налази тамо где се почетком 18. века налазила Руска духовна мисија. До средине 20. века тамо су увек биле православне цркве. Ипак у време културне револуције црквена богослужења су била забрањена, а култни објекти претворени у привредне објекте. 1996. године напорима православног свештенства и тадашњег руског амбасадора у Кини, пракса редовног богослужења била је обновљена. Литургије су почеле да се одржавају у чевеној Красној Фанзи. Тек 2009. године на теротироји се појавила права црква са крстом и звонима – храм Успења Пресвете Богородице. Овај мали сабор данас има огроман значај не само за руске грађане, већ и за албазинце – кинеске потомке руских козака које су довели у Кину и захваљујужи којима су тамо сазнали шта је то православље, подвукао је патријарх Кирил.

- Тада нико није сметао нашим прецима да се моле и исповедају нашег Господа и Спаситеља. Врло брзо албазински козаци су се поженили Кинескињама и затим је свака нова генерација ступала у брак са Кинезима и Кинескињама. Данас су албазинци деца кинеског народа, али у свом срцу они чувају православну веру. И ја са посебним осећањем поздрављам и захваљујем потомцима албазинских козака на томе што се данас они моле заједно са нама и што су успели да очувају православну веру.

У савременом Пекингу албазинаца је остало свега неколико десетина. Амбасада Русије једино је место у граду где они могу да посећују православну цркву. Кинеске православце овде познају и воле. На састанку са патријархом Кирилом албазинци су емоционално делили своје бриге поводом будућности кинеског православља. Ви сте наша последња нада, Ваша Светости, узвикнула је Кинескиња са православним именом Матрона.

- То што се данас налазимо овде, даје нам велике наде у препород вере наших отаца у Кини. Знам колико ви лично чините у том правцу и ми, потомци албазинаца, искрено смо вам на томе захвални. Мој највећи сан за који се молим сваког дана је да у мојој земљи, у Кини, коначно буду отворене православне цркве и да слободно можемо у њима да се молимо, да добијемо кинеске свештенике, свог поглавара Цркве и да живимо нормалним религиозним животом.

Састанак са православним верницима Пекинга завршио је посету поглавара РПЦ кинеској престоници. Даље на програму московског пастрија стоји посета Харбину и Шангају.

Милена Фаустова,