ДР СМАЈО ШАБОТИЋ: И Муслимани припадају светосављу!

15.05.2013. год.

Свети Сава је знао да се прилагоди новим временима, спајајући старословенске обичаје и хришћанство, те је конципирао опстанак народа као Исток на Западу и Запад на Истоку. Светосавље за мене представља Лyчу микрокозму не само православног србског народа, већ и оних који су србског коријена, без обзира на то да ли политичке вође тих нација то признају или не. Из једног народа који је Богом дана категорија, србског народа, настале су нације: Срби, Хрвати, Црногорци, Муслимани, Бошњаци и Македонци.

Послије пропалог покушаја стварања југословенства, Срби су се вратили светосављу и покушавају доказати да су коријен осталим нацијама произашлим из србског народа, али националисти из других нација то негирају. Наши мудри заједнички преци, међутим, знали су да своје потомке остављају на дивном али опасном мјесту (Балкану), па су оставили пре јаку мисао, вјековну мудрост или сентенцу – „Може да умре село, али обичај не.” У топонимима, именима малих локалитета, записали су нашу историју, надајући се да ће доћи вријеме да је неко прочита. Тако свуда тамо гдје има Округлица, Округлих лазина, Забела, Трепчи, Требишњица и свуда тамо гдје има црепуља – тамо је светосавље.

У муслиманским крајевима постоји и Савин бор и Савине воде и Савин извор и други топоними који носе име Светог Саве, а Муслимани у нашим крајевима славе: Ђурђев-дан, Петров-дан, Илин-дан и друге свеце, показујући да и ми припадамо светосављу и србском народу, уважавајући чињеницу да данас постоје и муслиманска и бошњачка нација, али сасвим је јасно да сви заједно припадамо србском народу.

Када наиђу промјене, као бујица, мораш се склонити са моста да те вода не однесе, а кад бујица прође – остају јаки мостови и остаје крупно камење, као што у бурним временима опстају темељи и стубови културе и духовности.

Светосавље је главни духовни темељ нашег народа, мост међу новоформираним нацијама и велики угаони камен наше духовности.

Уосталом, и Шудиковска универса, која је у средњем вијеку постојала крај Лима, са пет школа, међу којима је и медицинска духовна светосавска скола, старија је од Болоње, Оксфорда и Карловог универзитета, и ту традицију ћемо наставити у нашем најстаријем манастиру.

А наш заједнички језик – мост је који опстаје иутопити се у њу. Само економски јака Србија може помоћи себи и свима нама у окружењу. Државне границе нијесу очуване, али јединственост државних граница данас и није тако битна, као што је статус народа у тим државама.

Тачно је да је светосавље данас највише на удару у Црној Гори, због синдрома малих разлика, јер остали у окружењу, који нијесу православни, то сматрају довољном разликом да се дистанцирају од светосавља. Али, ко год удари на своју духовност, бацио је бумеранг, Срби у Црној Гори као државотворни народ, треба заједно са Муслиманима и Бошњацима да се изборе за статус конститутивних нација, а до тада за доследну примјену члана 79. Устава Црне Горе.

Извор
Јаков Ненадовић

Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

ПРЕДХОДНА НОВОСТ

СЛЕДЕЋА НОВОСТ

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Отишао Господу јеромонах Роман (Матјушин)

19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....

На данашњи дан капитулирао Берлин

9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....

У Москви представљен споменик Рајевском

У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....

110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије – изложба у Руском дому

У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...

IZLOžBA SLIKA 'PRIHVATANJE' U GALERIJI NARODNOG UNIVERZITETA U VRANJU

Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....