Радован Караџић - "Глас јавности".
БЕОГРАД, 11. АВГУСТА - Први предсједник Републике Српске /РС/ Радован Караџић само мјесец након што је изабран на ту функцију и постао врховни командант Оружаних санага РС потписује наредбу о примјени међународног ратног права у српској војсци - пише београдски "Глас јавности".
"У првој тачки те наредбе, коју је Караџић донио 13. јуна 1992. године, стоји да војска и полиција у сукобима у БиХ пријављују кршења и поштују правила међународног ратног права" - пише лист на почетку серије текстова о томе како је Караџић хтио да спријечи злочине.
За почетак ове хронологије, важан датум је 12. мај 1992. године, дан када је у Бањалуци одржана конститутивна сједница Предсједништва Српске Републике Босне и Херцеговине.
У Предсједништво су тада изабрани, осим Караџића, Биљана Плавшић и Никола Кољевић. На истој сједници, којој су присуствовали и предсједник Скупштине Момчило Крајишник и премијер Бранко Ђурић, за предсједника српске државе у БиХ изабран је Радован Караџић.
Ова одлука је важна јер говори о томе да је тек од тог датума Караџић вршио и дужност врховног команданта оружаних снага Српске Републике.
У наредби, коју је Караџић донио 13. јуна 1992. године, наводи се да су за пријављивање кршења правила међународног ратног права и за његову примјену примјену одговорни команданти и командири војске, као и сваки војник.
У трећој тачки овлашћује се министар одбране да пропише упутство о поступању са заробљеницима, а у наредној се наређује обука ради упознавања са правилима међународног ратног права.
Истог дана Предсједништво Српске Републике Босне и Херцеговине, како се тада звала РС, доноси одлуку о забрани формирања и дјеловања наоружаних група и појединаца на територији Републике који нису под јединственом командом војске или полиције.
У њој се, између осталог, наводи да су "постојеће групе и појединци дужни да се у року од три дана ставе под јединствену команду војске или полиције".
На крају одлуке наведено је и да се "Предсједништво одриче група које би наставиле да дјелују самостално" и таквима је запријећено "најстрожим мјерама предвиђеним законом".
Тога дана, такође, Караџић шаље писмо тадашњем генералном секретару УН Бутросу Бутросу Галију којег обавјештава о овој одлуци.
"Као што можете да видите, покушавамо да зауставимо трагедију етничких сукоба у БиХ и у том погледу ова одлука је у складу са нашим енергичним напорима да што је прије могуће зауставимо рат" - наводи Караџић у писму Галију.
Ово писмо за многе је кључни доказ да су предсједник и руководство РС од самог почетка грађанског рата у БиХ забранили образовање и дјеловање паравојних јединица.
Такве јединице су или спонтано настајале у појединим мјестима РС или су долазиле из Србије, али су овом одлуком стављене под јединствену контролу државних оружаних снага.
Караџић 20. јуна 2002. године именује, у складу са својим овлашћењима, већи број судија основних и виших судова и јавних тужилаца.
Међу именованим било је једанаест муслимана и три Хрвата, што говори у прилог тези да у РС од самог почетка није било званичне политике етничког чишћења, него се водило рачуна да и тако значајне установе имају мултиетнички састав.
Караџић 3. јула 1992. године потписује наредбу о провођењу истраге о дјеловању паравојних група на подручју општина Гацко и Невесиње. У њој се налаже Министарству унутрашњих послова да проведе истрагу о дјеловању таквих група, као и да послије тога поднесу извјештај о утврђеном чињеничном стању.
Оваква наредба није била у његовој надлежности, већ МУП-а и тужилаштва, али Караџић је лично инсистирао да се она проведе.
Предсједништво РС 14. јула 2002. године доноси одлуку за све општине на подручју Горажда у којој се наводи да "сва села у којима муслиманско и хрватско становништво преда оружје морају уживати пуну заштиту српске државе".
Ово наређење које је упућено у осам општина са мултиетничким саставом свједочи о упорном настојању државног руководства да заштити цивилно становништво и обезбиједи безусловно поштовање и примјену Женевских конвенција - наводи "Глас јавности".
- Извор
- AGENCIJE
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















