ПАРАФ КОЈИ НАРОД НИЈЕ ПРИХВАТИО

Биљана Плавшић у књизи "Сведочим" наводи да је одбила да се састане са Радмилом Милентијевић, која је у име предсједника Србије Слободана Милошевића жељела да присуствује сједници Народне скупштине Републике Српске (РС) у Новом Граду и да утиче на прихватање Венс-Овеновог плана.

Плавшићева се сјећа и како су борци на ратишту код Брода прихватили вијест да је тадашњи предсједник РС Радован Караџић парафирао споразум у Атини.

"Било је чини ми се 14.00 часова и чује се на транзистору да је председник Караџић у Атини парафирао Венс-Овенов мировни споразум. Вест се пренела муњевитом брзином. Војници и цивили из оближњих кућа долазе у двориште где се ми налазимо. Траже од мене да им разјасним ситуацију. Тумачим им разлику између парафа и потписа и шта све треба да се деси па да се потпише тај споразум" - наводи Плавшићева.

Она наводи да је тумачила и онај члан Устава који говори о надлежности Скупштине у чијем је мандату да рјешава оваква питања.

"Да је неко са стране посматрао све што је у видокругу, асоцирало би га на неки врло динамичан позоришни спектакл, управо када је заплет дошао до краја"- сјећа се Плавшићева и додаје да се ту нашла и ракија да се наздрави за сретан пут, за "ћерање" до Дрине, за српску побједу.

"Сви борци се поздрављају са британским парламентарцима Бобом Верингом и Џоном Ридом, онако простодушно, срдачно, као да нам није та Велика Британија непријатељ, и још им довикују: `Поздравите краљицу Елизабету`.

Та искреност, доброта и наивност мог народа до суза ме је дирнула. Они, једноставно, не умеју да мрзе. Народ није свестан колики је то дар којим нас је Бог обдарио" - пише Плавшићева.

Кола су поправљена и она је са парламентарцима кренула за Београд, али успут свраћају у муслиманску бригаду "Меша Селимовић", која је саставни дио Војске РС.

"Парламентарци нису могли себи да дођу да и то постоји. Домаћини су нам припремили и ручак уз разговор. Већ се дан примиче крају а ми смо још далеко од Раче (границе). Прећутала сам овај део пута до Београда. Превише је било утисака а и онај ме параф брине" - напомиње она.

Плавшићева се затим присјећа атмосфере пред засиједање Народне скупштине РС на којој је требало да се поново разматра Венс-Овенов план и Караџићев параф.

"Очекује се заказивање Скупштине, до конца месеца мора се план прихватити или одбити. Они који ослушкују расположење народа, они који су послати да испитају терен, песимисти су када је судбина мировног плана у питању.

Има их и који су задужени да припреме терен за коначну одлуку, неки су долазили и код мене. Међу њима била је Радмила Милентијевић. Дошла је управо са тим задатком" - сјећа се Биљана Плавшић.

Она наводи да је о Милентијевићевој тада знала само онолико колико се могло прочитати у новинама.

"Очито је да је форсирана од стране Милошевићевог режима. Читала сам њене говоре и размишљања о РС и Републици Српској Крајини. Без обзира да ли је спонтано или је то било по директиви, мало шта би јој се могло одбити. А и биографија јој је била репрезентативна" - пише Плавшићева.

Ипак, наводи да су је неки упозорили да није све тако како је написано у шта се и сама убрзо увјерила када је схватила да Милентијевићава има неке посебне планове према њој.

"Дошла је једног априлског дана у мој кабинет. Рече да је мало жена у политици и било би добро да се упознамо. Према њеним речима, желела би да чешће иде у РС, а и има много могућности да помогне лековима па бисмо могле заједно крстарити по терену преко Дрине.

Врло брзо пређе на ствар, односно на Венс-Овенов план. Изразила је жељу да присуствује скупштинској расправи која ће се одржати у Новом Граду" - сјећа се Плавшићева.

"Питала ме у којем хотелу ја одседам, са колико је звездица. Ово је већ личило на виц. рекла сам јој да немам дефинитивне информације, али дефинитивно је да ту нема струје а вероватно ни воде. `Госпођо`, `у рату смо`, додала сам на крају, већ изнервирана њеним мудровањем.

И одмах је упитах о томе ко је њен шеф. Питање је било јасно и добила сам кратак одговор: председник Милошевић. Ја сам јој рекла да не подносим када се око мене налазе људи по задатку. Тако смо се разишле и није дошла у Нови Град на Скупштину" - пише бивша предсједница РС у књизи, чије одломке Срна екслузивно преноси.