Космички „билијар“ од руских научника

Руски научници предлажу да се обори астероид 1999 RQ36. Данас се он сматра најопаснијим од објеката ове врсте. По прорачунима неких стручњака, овај астероид због загревања једне његове стране на Сунцу може да промени орбиту и падне на Земљу 2082. године.

Стручњаци Института за космичка истраживања (ИКИ) РАН предложили су да се овај астероид помери са путање помоћу другог астероида. И уопште астероиди који представљају опасност по нашу планету могу да се скрећу с орбите као у обичном билијару: штап је космички уређај, кугла којом се гађа мали астероид, а кугла која се гађа опасно по Земљу комсичко тело. Идеја се појавила поводом такозваног гравитационог маневра који се користи за промену брзине космичког уређаја, говори водећи научни сарадник ИКИ РАН Натан Ејсмонт.

- Ако имате неки космички уређај и желите да без потрошње горива промените његову брзину, пролетевши поред неке планете – Земље или Месеца – можете да промените брзину тако да после тога уређај полети тамо где вам је потребно. А сада да поставимо на место тог уређаја астероид. Тада ових 1500 тона можемо да усмеримо тамо где треба.

Прво су руски научници радили на проблему астероида Апофис. 2004. године, када је био откривен овај астероид, сматрало се да он прети Земљи сударом 2036. године. Сада ову вероватноћу стручњаци искључују. Ипак испоставило се да непријатности могу да се очекују од другог сабрата Апофиса – астероида 1999 RQ36. На Институту за космичка истраживања почели су да траже за њега одговарајућу куглу и схватили да ће најбоље тој улози одговарати Апофис. Како се каже, ко нам смета, тај ће и помоћи. за Земље према Апофису може да се лансира космички уређај. Користећи гравитациони маневар, астероиду може да се да импулс. Пролетевши поред Земље, космички путник ће променити своју орбиту и коначно погодити астероид 1999 RQ36. Између осталог, за његово померање са опасне путање, сматра Натан Ејсмонт, може да се искористи и део другог астероида, како предлажу неки страни научници.

У Русији се разрађује идеја стварања својеврсног космичког одреда астероида. Предлаже се да се поставе мали астероиди тако да приликом појаве „непријатеља“ могу да се одаберу одговарајући и упуте тачно у циљ. Тај метод мада је и необичан, по речима стручњака, сасвим је реалан на оном техничком нивоу који данас постоји. Никавих револуционарних техничких и научних пробоја он не захтева.

Астероид 1999 RQ36 спада у групу Аполона. Његов просечни пречник износи 510 метара. Пад овог астероида на Земљу еквивалентан је експлозији од 2700 мегатона тротила.

Јелена Ковачић,