Европа и Русија: постоји ли међу њима граница?

На свечаном заседању поводом 20-годишњице Немачко-Руског форума у Берлину, министар иностраних послова Русије Сергеј Лавров је поново скренуо пажњу међународне јавности за проблем постојања линија поделе на континенту.

Спорови о источним границама Европе нису нови. Древногрчки мислиоци би волели да их проведу по источним границама своје државе. У 20. веку, посебно после Другог светског рата, Европа је неочекивано почела да се сужава. То је постало директна последица хладног рата који се водио на њеном простору – када је Запад идентификовао Европу само са својим војно-политичким структурама на челу са НАТО-ом. На крају, како примећује познати британски публициста и писац Френк Џејкобс, читав Совјетски Савез, између осталог Виљнус, Рига и остали градови који данас улазе у састав ЕУ, били су потпуно искључени из Европе.

Јасно је да данас за сличне схеме не треба више да буде места. Тим пре што са економске тачке гледишта ЕУ и Русија су постали важни трговинско-економски парнтери. Ипак граница Европе и даље се често одређује не географски, већ геополитички, са двоструким стандардима.

Русија је још пре неколико година истакла идеју да се склопи нови споразум о европској безбедности, по којем би могле да се придруже на равноправној основи земље које нису чланице ЕУ и НАТО-а. Ипак наши партнери за сада не журе да се реално крећу у том правцу – истакао је у разговору за Глас Русије шеф одељења за европску безбедност Европског института РАН Дмитриј Данилов:

- Прошло је већ доста времена од када је била покренута идеја Споразума о европској безбеднсоти. После тога пројекат споразума је био објављен и сада би требало превести разматрање овог споразума у област политичких консултација. У тој ситуацији врло тешко би било очекивати од оних земаља које ипак у свесној перспективи желе да буду чланице НАТО-а и ЕУ превише активну подршку руских идеја док саме земље чланице ЕУ и НАТО-а не буду подржавале руске предлоге.

Одговор на питање о узроцима нових „географских открића“ Запада даје следећа формула коју је изнео аналитичар хонгконшког листа Азија Тајмс Пепе Ескобар. По његовим речима, скоро сви савремени геополитички догађаји везани су за енергетику. У пракси за Брисел то значи следеће: Европа су потрошачи руских енергената. А Русија је нешто попут колонијалних налазишта која леже ван граница европског цивилизационог простора.

Треба рећи да САД, за разулику од ЕУ, у географским питањима поступају много једноставније. По признању једног од архитеката савремене геополитике Збигњева Бжезинског, амерички војни легиони сигурно су се утврдили на западним и источним границама Евроазије. Шта више, амерички вазали и завине државе, од којих поједине теже успостављању још стабилнијих званичних веза са Вашингтоном, распростиру се по читавом Евроазијском континенту. Европљанима је показано њихово место јасно и отворено. А ЕУ се и даље забавља истискивањем Русије из Европе.

Петар Искендеров,