Ера америчке надмоћи приближава се крају?

Експерти све чешће говоре о томе да се ера америчке надмоћи у међународним пословима приближава крају. И основне опаности по хегемонију САД сазревају управо у региону Пацифичког прстена. Данас се САД налазе у стању империјског прегревања. Све више напора је поребно да се очува претходни светски поредак.

Експерти виде на хоризонту долазак века Азије, при томе Кина од економски јаке државе може да се претвори у новог светског хегемона. И највероватније Американци то схватају, говори доктор историје, политиколог Никита Загладин.

- Мислим да их брине растући ракетно-нуклеарни потенцијал Кине. Он није окован никаквим договорима и споразумима. И чак не може тачно да се одреди чиме Кина располаже, јер она већ око 40 година производи нуклеарно оружје. Постоје само приближне оцене. А прецизних података нема. Мислим да то највише брине САД. Између осталог, не тако давно тамо су почели да планирају шта да раде са кинеским подземним склоништима, којима они транспортују своје ракете. Оне код њих не стоје чак ни у шахтима, као у САД, веће се превозе подземним комуникцијама дугим неколико хиљада километара. Тако да је врло тешко уловити моменат.

Експерти прогнозирају Америци губитак хегемоније. Ипак треба бити реалан. У економској, војној и политичкој сфери САД још увек остају лидери, сматра научни сарадник историјског факултета Московског државног универзитета Алексеј Пиљко.

- Не бих говорио да се ера америчке доминације ближи крају. Објективно на међународној сцени позиције САД су сада попустиле. Оне ће сада рачунати више на своје савезнике. А саме ће се мешати у крајњим случајевима. То је могло да се види на Блиском Истоку, гада су у Либији прву виолину играле Велика Британија и Француска.

Бурни раст Кине и њено избијање на номинално прво место међу светским економијама није исто што и појава новог хегемона. Другим речима, Кинези су за вишеполарност. за такво уређење се залажу и други центри моћи, међу њима и Русија. Успсотављање новог светског поретка тече сложено и захтеваће дуже време, али основни вектор развоја је управо такав. Будућност је на регионима. Њихови лидери ће добити већа, али не искључива права. Вероватно ће такво уређење најпотпуније одразити сву шароликост политичке карте савременог света.

Сергеј Дуз,