Антикризни механизми ЕУ могу да добију нове клијенте

Саветовање Европске комисије о оцени макроекономске ситуације у земљама ЕУ које је протекло 29. маја у Бриселу морало је да констатује неизбежно – наставак рецесије и пузеће проширивање ареала проблематичних држава зоне евра.

Европска комисија је добила релеватне основе да уброји у њих и Словенију која је традиционално била економски излог постјугословенског простора, чији становници су тешко могли да се осумњиче за социјално џабалебарење. То значи да криза у зони евра избија на нов ниво, увлачећи у своју орбиту регионе са другим привредним моделима него што су Грчка и Кипар, сматра наш коментатор Петар Искендеров.

Прва озбиљна сведочења о паду словеначке економије у кризну јаму појавила су се још у марту текуће године. Управо тада је канал пословних вести Блумберг саопштио да нова земља којој ће бити потребан стабилизациони програм ЕУ и ММФ може да постане Словенија. Државне финансије ове државе на југу Европе налазе се у жалосном стању, констатовали су експерти. Међународне рејтинг агенције већ су упозориле словеначке власти да економију земље очекује до краја године смањење унтурашњег бруто производа, које се мери двоцифреним бројем.

Међутим, европски антиркизни механизми немају тако много могућности како би спасавали нове клијенте. Основне наде Европска комисија полаже на Европски стабилизациони механизам, покренут у октобру 2012. године. Ипак тешко да он сам по себи може да спасе проблематичне земље, посебно ако се њихов списак увећа, истакао је у разговору за Глас Русије директор Банкарског института руске Високе економске школе Василиј Солодков.

- Реч је о новом извору за решавање постојећих дужничких проблема. Ипак он ове проблеме највероватније неће решити јер ЕУ своди проблем смањења дугова на смањење буџетских дефицита земаља дужника. А то са своје стране смањује економски напредак и пореске приливе. Испада зачарани круг.

Заиста, ствар може да се не заврши на Словенији. Реферат експерата Европске комисије изражава посебну забринутост поводом развоја ситуцације у још две државе – Шпанији и Француској. У насталој ситуацији Брисел мора да предузима строге мере и да успоставља фискалну дисциплину у оквиру читаве ЕУ, подвукао је у разговору за Глас Русије професор руске Финансијске академије Борис Рубцов:

- Ако то не пође за руком, тада несумњиво перспективе ЕУ делују прилично проблематично. Питање или ће бити решено, или ако не буде решено у пуном обиму, тада је могуће извесно сажимање постојеће зоне евра.

Препоруке Европске комисије ће се разматрати и на самиту ЕУ крајем јуна, после чега ће постати предмет дискусије на састанку министара финансија. Ипак садржај дискусија не изазива сумње: криза у зони евра очигледно јача.

Петар Искендеров,