Кинеске тежње ка позицији светског лидера у производњи БПЛ

Скоро су објављене фотографије прототипа новог кинеског ударног беспилотног авиона са смањеном уочливочћу „Лијанг“. Он има доста заједничког са америчким ударним авионом Х-47.

Познато је, да се истовремено са летелицом „Лијанг“ у фази испитивања налази експериментална велика и веома скупа БПЛ “Ксианглонг“, која је приближно аналогна америчком стратешком беспилотном извиђачком авиону Global Hawk. Једина земља, која истовремено остварује толико велике програме у беспилотној авијацији су САД. Русија их не стиже, иако су се пројекти тешких ударних БПЛ разрађивали током низа година (на пример, пројекти „Скат“ и „Продор“), ниједан није напустио фазу пројектовања. Појављивање екперименталне руске ударне БПЛ може се очекивати тек средином декаде.

Познато је, да се у Кини паралелно реализују десетине пројеката беспилотних летелица. На сајму авијације у Џухају, новембра 2012. године било је приказано неколико десетина пројеката БПЛ свих типова и величина. Такође су били приказани специјализовани узорци високопрецизног наоружања за БПЛ, на пример малогабаритне кориговане бомбе тежине једва нешто више од 20 кг. Пре тога, Кинези су освојили производњу домаће летелице аналогне израелском ударном беспилотном авиону Harpy, који је Израел испоручио Кини 1990. године. Данас, Кинези производе усавршени модел ових летелица. Harpy надлеће ратиште, самостално открива зрачење радарских станица система ПВО, пикира на њих и експлодира.

Кина је већ разрадила своју извиђачку ударну тактичку БПЛ Pterodactyl која припада класи MALE (средње висине и са дуготрајним летом). Приликом операције хватања мјанмарског нарко-боса Нор Кхама, који је окривљен за убиство кинеских морнара 2011. године, кинеске власти су разматрали варијанту његове ликвидације уз помоћ БПЛ, у складу са последњом америчком модом.

Такође је познато, да своје програме куповине беспилотних летелица, осим војске, имају и друге кинеске специјалне структуре, на пример народна оружана полиција, служба морског мониторинга Државне окенографске управе НР Кине, инспекција за риболов, ватрогасне службе итд.

Као што стоје ствари и са другим амбициозним кинеским прогамима у области наоружања, тако се и у овом сектору тренутно се не може поуздано тврдити да су кинески пројекти потпуно покривени производном, научном и конструкторском базом. Код беспилотних летелица, непосредно авионске компоненте, као једрилица и мотори, играју секундарну улогу. Могућности летелице пре свега зависе од могућности инсталисаних комуникацијских канала са оператором и квалитета инсталисане опреме за извиђање и праћење. Слабије могућности канала за везу или недовољно високи квалитет слике своде на ништа све остале могућности беспилотне летелице.

Сада је познато, да је Кина способна са релативно високим квалитетом да производи тактичке извиђачке беспилотне летелице. Такве сигурности нема што се тиче кинеских пројеката тешких ударних БПЛ, као и беспилотних стратешких извиђача. Примена америчких БПЛ базирана је на јакој инфраструктури, као и мрежи телекомуникацијских сателита. Управљање преко сателита омогућава оператору, који се налази у бази у континенталном делу САД, да управља ударном летелицом негде у Авганистану. Кина очигледно планира коришћење БПЛ како у операцијама у недоступним периферијским пределима Сикјанга и Тибета, тако и за извиђачке операције изнад спорних морских акваторијума.

Василиј Кашин,