Русија у Венецији или стари мит на нови начин

Златна киша – из мушких руку на женске главе -такво је главно изненађење Руског павиљона на 55. Венецијанском бијеналу. Званично отварање престижне смотре светске савремене уметности заказано је за 1. јун. Ипак жири бијенала већ је оценио свих 88 националних експозиција, и већ првог дана рада спреман је да наведе награђене.

Русија претендује на главну награду Венецијанског бијенала – Златног лава – велику инсталацију под називом Данаја. Њен аутор је познати московски концептуалиста Вадим Захаров који је преосмислио старогрчки мит о Зевсу и Данаји, у којем је олимпијски бог попримивши форму златне кише освојио смртну девојку. Инсталација Вадима Захарова је пре свега киша од позлаћених монета која се лије испод стакленог кроа павиљона, формирајући светлуцави брежуљак. Једну-две монете треба обавезно узети за успомену, мада важније је узети прегршт и сипати у специјалну кофу. Она ће бити подигнута под кров, како би се златна киша лила непрестано. Под златном кишом можете да стојите, заклонивши се припремљеним прозрачним кишобранима, али само ако сте жена – мушкарце у просторију не пуштају. Они могу да само уживају у призору са високе галерије двоспратног павиљон аи да размишљају шта све то значи? симболични смисао своје инсталације Вадим Захаров не планира да открива.

- Сматрам да је главна порука да човек треба сам да мисли. Направио сам неку конструкцију, нека сада гледалац размишља шта сам хтео да кажем, то је његов задатак.

Међу рпвим посетиоцима Руског павиљона на Венецијанском бијеналу био је министар културе Русије Владимир Медински. Он је Данају схватио овако:

- Приказаивање у таквом савременом виду једноставних истина да није у новцу срећа, да осим материјалних приоритета треба да буде нешто у души, мени се чини да је то занимљиво, то привлачи пажњу.

Пажњу публике на Венецијанском бијеналу привлаче и радови три млада уметника који се већ котирају код кустоса – Виктора алимпијева, Николаја Бахарева и Јевгенија Козлоа. Позали су их у основни међународни пројекат изложбе под називом Енциклопедијски дворац: у њему учествује 150 аутора из скоро 40 земаља, и сваки претендује на награду – на Сребрног лава. У паралелном програму бијенала представљене су експозиције из Московског музеја савремене уметности. Посебно је занимљива изложба Тешкоће превода, јер њени творци су такве чувене пересоне у свету актуалне уметности, као што је Иљја Кабаков и Леонид Соков.

Руски уметници су традиционални учесници Венецијанског бијенала скоро свих сто година његовог одржавања. Исто толико стоји на територији изложбе, у вртовима Ђардини, Руски павиљон подигнут према пројекту истакнутог руског архитекте Алексеја Шусева.

Олга Бугрова,