Општински избори у Летонији: рускојезична странка ј поново «заузела» Ригу

У Летонији су завршени муниципални избори, у којима су становници републике изабрали састав руководства 9 републичких градова и 110 покрајина земље. Главни резултат избора у главном граду је следећи: данашњи градоначелник Риге Нил Ушаков и фракција Центар Слоге као и пре 4 године поново је победила са великом предношћу.

Поред званичних избора почели су алтернативни, које је организовао Конгрес недржављана. Коментар нашег специјалног дописника у Летонији Виталија Фотина.

У изборима у месне самоуправне органе учествоовало је мање од половине бирача - 46 одсто. То је најнижи показатељ у савременој историји Летоније. О томе сведоче коначни подаци ЦИК. Обично становништво региона гласа активније него у главном граду. Међутим, овај пут је било другачије – становници Риге су испали најдисциплинованији. Борба између данашњег градоначелника Риге и кандидата за његов положај није успела: Нил Ушаков и фракција Центар Слоге, према претходним подацима, прикупили су 53 одсто гласова. Сам градоначелник је дао веома скромну и уздржану изјаву.

Радили смо 4 године, људи виде све, што смо учинили, као и оно, што нисмо учинили. Зато би тешко било улепшавати наш рад, јер је он очигледан. Нећемо никога варати.

Друго место на изборима у Ришку думу заузели су представници националног удружења (ВЛ-ТБ/ДННЛ) на челу с Бајбом Брока. За њих је гласало око 18 одсто становника Риге. Трећи су чланови странке Јединство и њихов шеф Сармите Елерте, за које је гласало 14 одсто бирача. Дакле, према претходним подацима, рускојезична странка Центар Слоге има у Ришкој думи 39 места, национално удружење 12 и Јединство 9 места. Остали кандидати нису прикупили ни 5 одсто потребних гласова.

Истовремено с муниципалним изборима почело је гласање у Парламент незаступљених, које ће бити завршено 11. јуна. У њему могу да учествују сви становници земље, међу њима и недржављани, чије интересе ће заступати тај алтернативни парламент. Организатори рачунају да ће прикупити око 30 хиљада гласова за различите кандидате и називају те изборе правим демократским. После тога ће бити формиран парламент и изабран председник сејма. О томе, чиме ће се бавити незванични парламент земље и како ће бранити интересе својих бирача, испричао је представник Конгреса недржављана и представник привремене владе Мирослав Митрофанов.

Најактуелнији задатак после формирања парламента је одредити људе, које ћемо послати да раде у месној самоуправи. Како је то могуће? То је могуће захваљујући томе, што ће у многим самоуправама бити пријатељске фракције, с којима имамо претходни договор. Они ће обезбедити да би представници Парламента недржављана били изабрани у комисије самоуправа. Дакле, недржављани ће учествовати у расподели ресурса, одлучивању о месном буџету, питањима изградње, ремонта путева, обданишта итд. Односно, делимчно желимо да надокнадимо неправду према сталним становницима Летоније, који плаћају порезе, а не учествују у судбини тих пореза.

Додамда у Летонији живи отаприлике 300 хиљада људи који немају право гласа.