Када економија постаје политика

Посета министра иностраних послова Босне и Херцеговине Златка Лагумџије Москви имала је организацију у оквиру посете специјалног бизнис-форума.

Односно, економија се не само нашла у зони пажње дипломатског ресора, већ је испала првостепена. Коментар Саветника кабинета Министара Министарства иностраних послова БиХ Мирзе Сендијаревића:

"Министарство иностраних послова је приступило једном новом начину, који се до сада није примењивао у БиХ, а то је активација такозване економске дипломатије, која није била у БиХ превише ангажована. Но, министар Златко Лагумџија је успео у свом мандату да то оживи.

Један од корака који се предузима у економској дипломатији је организовање пословних форума, који се организују уз посете министра иностраних послова. На последњих 4- 5 форума које смо одржали у овој години, било је између 20 и 40 највећих босанско-херцеговачких компанија, које су ишле као пуноправни чланови делегације.

Циљ нам је да покажемо да БиХ има шта да понуди, да је то земља која у бившој СФРЈ била веома битан фактор у привреди, а која је у току последњих 20 година стагнирала из објективних разлога. У овом тренутку желимо да покажемо да имамо потенцијала које можемо да понудимо свету, односно тржиштима не само регије, него светским тржиштима.

Ове године смо тако организовали форуме у Абу Дабију, Дубајију, Дохи, затим у Лондону, овај данашњи у Москви. Следећи је у Азербејџану, у Бакуу, који би требало да буде одржан од 10.до 12.јуна и то би биле неке тачке на које смо се ми фокусирали у току овог првог полугодишта.

Исто тако нама је у интересу да привучемо што више страних инвестиција у БиХ, које су можда у овом неком периоду економске кризе биле изостале. Рецимо, било нам је јако интерсантно тржиште РФ, јер смо ми традиционално на њему били присутни. Мислим да имамо доста потенцијала које можемо да понудимо за ово тржиште.

Још једна карактеристика, коју би требало да нагласимо, то је једна велика диспропорција између тржишта Русије и БиХ- имамо са једне стране тржиште од 160 милиона потрошача и са друге стране 4 милиона. Имамо 10 пута већи увоз у БиХ у односу на извоз из БиХ у Русију, где се та размена највише свела на тржиште енергената. Дакле, ми највећим делом увозимо гас из Русије и хтели бисмо да понудимо нешто друго, а ево данас имамо представљене компаније из 6-7 јаких индустријских грана, попут грађевине, електротехнике до прехрамбене индустрије. Не би требало очекивати потписивање уговора одмах након првих састанака, али мислим да ће се то у неком догледном периоду покренути.

Вероватно знате да и људи који су пореклом из БиХ, а раде у РФ, имају веома успешне компаније. У ових дан-два, колико смо овде, чули смо доста њихових искустава у вези са овим тржиштем, која ће нам у будућности вероватно моћи помоћи."

Основни правци сарадње су углавном одређени: осим енергетике су то фармација, намирнице, грађевински бизнис и, свакако, туризам.

Вера Жердева,