Руска Атина

Волети Русију, не заборавити њене духовно-културне традиције и очувати руски језик, позвао је патријарх Кирил сународнике, који живе у Грчкој. Током своје недељне посете православним светињама те републике, првојерарх РПЦ је посетио Свето-Тројицки храм у Атини и разговарао с парохијанима.

Атинску цркву Свете Тројице данас, као и пре сто педесет година, називају руском. Без обзира на то што данас храм спада у духовну јурисдикцију Еладске православне цркве, управо он је центар руске културе савремене Атине. Свето-Тројицка црква је саграђена у 11. веку, од средине 19. века она је тесно повезана с руском духовношћу, испричао је у интервјуу радиокомпанији «Глас Русије» настојатељ храма јереј Александар Носевич.

- У 19. веку, када је Грчка била ослобођена од Османске империје, руски архимандрит Антонин Капустин је обновио храм. Он је био овде настојатељ током 10 година и био на челу руске духовне мисије, коју је основао у Грчкој 1833. године император Николај Први. Важан догађај у историјату овог храма је постао брак грчког краља Георга Првог и руске кнегиње Олге Константиновне Романове, сестра од стрица руског императора Александра Трећега, која је постала краљица свих Грка. Она је често посећивала овај храм, учествовала у богослужењима. Она је много учинила ради учвршћења веза Русије и Грчке, поклонила храму икону Светитеља Николе, која се чува тамо и данас.

После револуције 1917. године и грађанског рата у Русији Тројицка црква је постала уточиште за руске емигранте. Данас, као и пре сто година, храм игра својеврсну улогу завичаја и руског дома за све, ко је стигао у Грчку крајем 1990-их - почетком 2000-их година. Захваљујући овој саборној цркви стекла сам праву веру и Бога, признала је «Гласу Русије» бивша Московљанка, а данас становница Атине Ирина Трегуб.

- Овде радим од 1998. године. У ову цркву сам дошла недавно. Раније сам посећивала различите цркве у граду, понекад сам се молила. Међутим, управо овде сам стекла свог духовног оца и осетила да је ту мој завичај. За нас је од огромног значаја подршка руске цркве. Овде има много Руса, ми се надамо да ће у вези са посетом патријарха Кирила Атини нама ће се додељивати већа пажња.

Данас Свето-Тројицка парохија уједињује досељенике из различитих република постсовјетског простора. Бивша становница Белорусије Јелена је управо захваљујући парохији Тројицког храма достојно преживела најтеже време економске кризе у земљи. Овамо долазим сваки дан ради контактирања и подршке, прича жена. Јелена живи у Грчкој већ у току 14 година.

- Дошла сам овамо, прочитавши у новинама оглас, у којем се предлагало запослење. Међутим, данас је постало тешко да се живи. Посла нема, плате стално смањују. Радим у породици Грка-пензионера. Већ у току више месеци они не добијају новац, те немају из чега да ми плате. Данас сам се већ навикла на Грчку, сматрам је својом кућом и другом домовином.

Сваке недеље Јелена гледа ТВ програме с патријархом Кирилом. «Мени се много допада оно, што он каже и чини. Зато је за мене посебна срећа да га видим у Атини», - кажет она.

Првојерарх РПЦ је и пре патријаршијег служења више пута посетио Грчку. Патријарх Кирил је приликом сусрета са сународницима у храму испричао да је сваки пут посећивао Тројицку цркву.

- Први пут сам посетио Атину далеке 1971. године. Сећам се да је сваки пут, када сам посећивао ову цркву број људи унутра је био различит. Међутим, никада раније нисам видео толико сународника, колико видим данас. То сведочи да све више Руса живи у Атини и посећује овај храм као историјско место, место где се окупљају руски парохијани.

Према званичним подацима Свегрчке Федерације друштава репатријаната, данас у Грчкој има више од 500 хиљада досељеника из бившег Совјетског Савеза. Држављана Русије с руским пасошима има скоро 50 хиљада. То је отприлике 5 одсто укупног броја легалных имиграната у републици.

Милена Фаустова,