Велика осморка би требало да се позабави банкарском тајном у свом дворишту

ЕУ хвата паника од „Офшор Ликс“. Све је више докумената у јавности и медијима, на основу којих је јасно куда је отишао „опрани новац“, порези и уопште све финансијске махинације, које терају Брисел да се корак по корак креће у смеру веће транспарентности. Овом се темом бавио наш колега Петар Искендеров.

Међународни конзорцијум истраживачких новинара и организација Глобал Витнес, стоје иза ове међународне кампање потраге за новцем који се крије на офшор рачунима и у другим „мирним лукама“ за новац. У априлу је конзорцијум новинара објавио имена, која се налазе иза 120 хиљада анонимних офшор компанија и фондова. Међу њима су и неке веома познате личности- од бившег благајника изборне кампање садашњег председника француске Франсоа Оланda и његовог блиског друга Жан Жака Ожјеа до грузијског премијера и милијардера Бидзини Иванишвилиja. Ипак, још је већи шок изазвао списак објављен од стране Глобал Витнес. Ова организација није трагала само по офшор зонама Кајманских острва или Кипра, већ и по финансијским центрима у Сингапуру, Великој Британији и САД. Они су достављали своје мреже за „прање новца“ и скривања од плаћања пореза готово исто активно као и карипске „луке“.

Веома је индикативан, у том погледу, пример популарне банке ХСБЦ. Основана је 1865 у Хонг Конгу, за финансирање трговине између Кине и Европе. Према истрази Глобал Витнес, банка ХСБЦ је 2012. године, помогла да мексички нарко картели оперу стотине милиона долара прекоамеричког финансијског система.

А ево још једна епизода истраге Глобал Витнес, поводом две земље у југоисточној Азији, које се сматрају примерима модела успешногразвоја - Сингапур и Малезија. У разговорима са представницима Глобал Витнес, представник владајуће монархије Малезије, под условом да остане анониман, описао је механизам за утају пореза, који је повезан са локалним структурама и механизмима суседног Сингапура.

Слични подаци су садржани у извештају Светске банке. Документ указује на то да је већина компанија повезаних са 200 случајева корупције и прања новца, пријављени у Сједињеним Америчким Државама. Дакле, мало је вероватно да ће Американци активно помоћи Европљанима да реше своје финансијске проблеме. Ово се односи, нарочито на ММФ - подсетио је у интервјуу за "Глас Русије" руководилац Центра заевропске студије ИМЕМО Алексеј Кузњецов:

- ММФ даје углавном само гаранције. То је, у ствари, за смиривање шпекуланата, укључујући и саме америчке шпекуланате. Зато је природнода главну борбу са кризом воде сами Европљани. Овде нема места потхрањивању илузија. Европска унија као целина је одговорна за својепроблеме дугова. То је закључак до кога се може доћи, ако се осврнемо на ситуацију у Европској унији у целини на дужи рок - не само наГрчку и друге земље јужне Европе.

Поставља се питање - која је „цена питања“? Према наводима британског листа Гардијан, укупан износ улога у офшор није мањи од 32трилиона долара.Сама ЕУ се нада, да ће кроз одговарајуће правне процедуре враћати око $ 1 трилион годишње. За поређење - Европскимеханизам за стабилизацију (ЕСМ) сада има прилику да управља сумом од 500 милијарди евра. Није вероватно да ће се моћни власници тихрачуна и имовине сложити да поделе своју имовину запотребе Грчке, Кипра и Словеније.

Петар Искендеров,