ММФ се покајао за Грчку
ММФ је објавио извештај без преседана по нивоу самокритике. У њему се признају велике грешке те организације у разради и реализацији антикризног програма за Грчку. Између осталог, документ констатује да нису добро процењене последице смањења државних трошкова, штедње у условима већ почелог опадања, претерани оптимизам у процени шанси повратка земље на тржиште, као и одуговлачење реструктуризације државног дуга на рачун приватних кредитора.
Самоувереност и претерани оптимизам - таквим речима могуће је назвати суштину последњег извештаја ММФ у вези са Грчком. Његови експерти признају да су преценили и значај својих рецепата, и потенцијал грчке економије за обнављање - а чак и способност грчких политичара да испуне услове програма.
Подсетимо, ММФ је од самог почетка један од три кључна учесника финансијског спаса Грчке поред Еврокомисије и европске централне банке. Током 2010.-2012. године је на одлуку те тројке Грчка добила неколико антикризних траншева у укупном износу 250 милијарди евра под условом спровођења политике строге штедње буџета. Међународни план спасавања Грчке, а преко ње и еврозоне наишао је на масовне протесте у земљи, двоструке изборе, раст противречности у самој ЕУ и најзад кризу банкарског система Кипра, повезаног с грчим дуговским обавезама.
Са формалног гледишта је успело решити задатак ЕУ и ММФ. Грчка није напустила евоорозону, мада су пре пар година водећи светски финансијски институти проценили такву могућност са 70 одсто. С друге стране, реално променити ситуацију у грчкој економији није успело. Што више, територија проблематичних земаља еврозоне је била допуњена Кипром, и (према неким показатељима) Словенијом, у самој ЕУ се воде жарке дискусије ко кога и по коју цена мора да спасава.
Како признају сами експерти ММФ, помоћ Грчкој је била пружена упркос сопственим захтевима и процедурама Фонда. Оне забрањују пружање нових кредита земљи, која се већ нашла у финасијскомј пучини, јер шансе за повратаку су блиски нули. Као оправдање свог корака аутори извештаја истичу неопходност пружити еврозони могућност да добије у времену и сагради зид, који би оградио светску економију од потреса. Иначе, руководилац Центра европских истраживања ИМЕМО РАН Анатолиј Кузнецов у разговору с Гласом Русије је позао а да се не додељује велики значај проивречностима између речи и дела.
Сви разумемо да нико од озбиљних политичара неће у својој делатности да се руководи тиме што су написали сами политичари.
Британски лист Фајненшнл Тајмс пише да се Европљани надају да ће савладати кризу не помоћу буџетске штедње, већ спољном потражњом за извозну робу из Европе. Међутим, ради повећања извоза је потребан раст производње, а не штедња. Иначе не треба укоравати ММФ, моћну организацију јаке аналитичке базе, рекао је у интервјуу Гласу Русије професор Руске финансијске академије Борис Рубцов.
- Како је познато, ММФ је институт, који има колосалне ресурсе, засноване на улозима чланица. Занимљиво је да је звештај ММФ објављен неколико дана после седнице Еврокормисије, посвећене анализи ситуације у еврозони. Виши извршни орган ЕУ је одлучио да ће дозволити неким земљама-чланицама да успоре реализацију строге штедње. Додуше, кризе је ипак остала.
Петар Искендеров,
- Извор
- Глас Русије, © Коллаж: «Голос России»/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















