Лејла Албогачијева по други пут се попела на Еверест

Рускиња Лејла Албогчијева сама се попела на највиши врх света Еверест и поставила тамо заставу Русије, њене родне републике Ингушетије и Олимпијаде Сочи-2014. То је већ други њен успон на Еверест. Прошле године она се попела на овај врх са групом алпиниста из Ингушетије са северне стрне, из Тибета. Овог пута се пела са непалске, јужне стране.

Актуелни успон Лејле Абогачијеве је 22. успешни. А неуспешних покушаја у 60-годишњој историји освајања Евереста је било на стотине хиљада. И добро је ако су се завршавали сузама немоћи и повратком кући.

Када се Лејла попела у базични камп на висини од 8300 метара тамо се већ налазило 35 алпиниста који су чекали свој ред. Она је могла да крене лакшим путем, северном падином, као што је то чинила прошле године. Али решила је да се не понавља. Лејла не воли израз освојити планину, сматра да човек може само да замоли планину да га прими.

- Увек је код мене било тако. Када долазим кажем: Здраво друже Евересту, поздравља те Елбрус. Као да разговарам са њим. На Тибету, наравно, када се попнеш на 7000 метара, започиње ледник. А до тога је стално трекинг – само камење, стење. И све. А у Непалу ледник Хумба почиње већ од 5300 метара. И огромни каменови, понекад висине једноспратне, двоспратне куће. Мислила сам, не дај Боже да се нешто помери, овде ће нас задавити као мраве. Када пролазите ледник Хумба сални су одрони. Када смо се пели, огроман камен за великом брзином је пролетео око 10 центиметара од мене.

Ове године навршава се 60 година од прво гуспона на Еверест. 29. маја 1953. године то је извршио Едмунд Хилари. Осим Евереста, Лејла Албогачијева има иза себе мноштво врхова. У плану је да се попне на К-2 и друге хималајске врхове од 8000 метара. Најпростијим успонима Лејла сматра врхове Јужне Америке и Африке – Аконкагву и Килиманџаро. Њена омиљена планина је Елбрус, која је Лејлу примила 12 пута.

- Често разговарам са алпинистима. Неки од оних који су били на Евресту нису могли да се попну на Елбрус. Питала сам зашто. Подмукла планина, кажу. Она не пушта све.

Врх Казбека се види кад је лепо време из њеног родног села. Лејла Албогачијева је наставник руског и књижевности. Она учи дечаке и девојчице не само да пишу и читају праве књиге, већ и да се пењу уз планине. Сања о томе да се алпинизам укључи у олимпијски програм. Као и сви на Кавказу, брине се за олимпијску будућност рвања. Сама подржава спорстку фрому трчањем. Од зимских спортова воли уметничко клизање, као већина жена у Русији. И обавезно ће ићи да гледа такмичења у уметничком клизању у Сочију.

Сергеј Румјанцев,