НАТО мост

НАТО никад није допринио стабилности земаља које имају вазални положај у односу на Алијансу, нити безбједности оних које играју ролу НАТО провокатора, типа Грузије. Најбоља потврда јесте став утицајног промотера и некадашњег генералног секретара Парламентарне скупштине НАТО-а Сајмона Лана који тврди да ће званична Подгорица бити мост између Београда и Приштине. Умјесто да НАТО савезници ослободе омиљени режим у Црној Гори обавезе даљег уплитања у унутрашње ствари Србије и њене односе са покрајинским властима које се лажно представљају, они и даље гурају ДПС и СДП у деструктивне регионалне процесе. Ако је Црна Гора разбила државну заједницу ,,да не би била талац питања Косова'', како су то тврдили Мило Ђукановић и Ранко Кривокапић, било је за очекивати да се челни људи извршне власти и Скупштине окану најава о могућности признања лажне државе на територији Србије. Истовремено, ДПС и СДП и данас имају шансу да јасно саопште да одбијају сугестију НАТО-а да ,,граде мостове'' између терориста на Косову и Метохији и званичног Београда. Актуелна црногорска власт имала је десетине прилика да се правилно и у складу са референдумским обећањима постави у односу на регионалне изазове, али је сваки пут водила политику коју није аутономно креирала. Прећутно војно и политичко старатељство НАТО-а над државним инстиуцијама у Црној Гори је јасно уочљив процес и треба га констатовати. Такође, треба регистровати Ланову поруку да ,,НАТО никад није обезбјеђивао, нити обећавао апсолутне гаранције за безбједност било коме''. Дефиниција која коначно заговорнике НАТО-а оставља без централног ,,аргумента'' за улазак у Алијансу и истовремено наговјештава ризике од тероризма и друге последице које вребају америчке војне савезнике. Српска листа ће у кампањи против уласка Црне Горе у НАТО демистификовати све непријатне ефекте протектората који је атлантска Алијанса, мимо воље двије трећине грађана, направила у Црној Гори. Колико НАТО брине о безбједности, демократији, слободи и стабилности својих привезака најбоље потврђује одлучност да Црну Гору директно увуче у нове регионалне неспоразуме, иако то није интерес ни једне домаће политичке струтуре. Умјесто да дозволе својим локаторима у Подгорици да очувају унутрашњу стабилност, они упорно проналазе начине да јачају тензије у Црној Гори и продубљују границе неповјерења у односима са братском Србијом. Црна Гора може имати довољно корективних функција на Балкану, али никад не смије бити логистичко средство за притисак на Србију и спутавање виталних српских државних и националних интереса.