Зашто Кина разрађује нови бомбардер?

Фотографије модела малоприметног стратешког бомбардера који је како се претпоставља разрадила Шенјанска авијационо-индустријска корпорација, објављене су недавно на кинеском интернету. Оне омогућавају да се изведу закључци о блиској еволуцији кинеске војне доктрине и доктрине примене нуклеарног оружја.

Фотографије које је објавио познати блог The Aviationist, показују моделе ударног авиона који подсећају на увећани ловац пете генерације. Делимични подаци о радовима у Кини на пројекту малоприметног даљњег бомбардера појавили су се раније. Али ове фотографије су најквалитетније и најубедљивије, мада и овде не могу потпуно да се искључе фалсификати.

Ако Кина заиста ради на перспективним даљњим бомбардерима, онда је трећа земља после САД и Русије која је започела сличан пројекат. При томе финансијски трошкови и техничке сложености реализације треба да буду колосалне. Посебно ако се узме у обзир да за разлику од Русије и САД, Кина нема никакво искуство у тој области. Ако Кина пожели да доведе програм до стадијума серијске производње, на то ће морати да потроши више ресурса него на оба праограма разраде ловаца пете генерације или на пример на сав пилотирани космички програм.

Једини малоприметни стратешки бомбардер доведен до стадијума серијске производње је амерички В-2 Спирит. Цена једног бобмардера са комплетом опреме и резервних делова износила је 90-их година више од 900 милиона долара. Укупна вредност разраде и производње свих авиона изнела јеоко 45 милијарди.

Кинески пројекат, судећи по сликама, може да буде амбициознији него разрађени 80-их година авиона В-2 спорији од брзине звука. Кинески авион ће вероватно поседовати крстарећу суперсоничну брзину. Ако је програм изашао ван оквира скице и донета је одлука о његовој реализацији, реч је о врло важном политичком кораку, који повлачи битну расподелу ресурса у оквиру војног буџета.

Тренутно Кина има бомбардере Н-6К, који могу да наносе ударе крстарећим ракетама у границама другог ланца острва. Ови авиони већ сада могу да буду делтоворни инструмент одвраћања у оквиру Пацифичког прстена. Кина је такође довела до стадијума летачких проби два модела ловаца пете генерације (Ј.20, Ј.31), један од њих (Ј-30) по оценама стручњака тешка је ударна летелица, вероватно са значајним дометом и малом приметношћу.

Истовремено све ове летелице не могу да буду ефикасна средства нуклеарног одвраћања, пошто не могу да стигну до територије САД. Као и у другим земљама, Кина је имала авијацију као први носач нуклеарног наоружања, али појавом балистичких ракета средњег домета улога осетљивих бомбардера Н-6 и Ту-4 са нуклеарним бомбама слободног пада битно се смањила.

Овако скуп програм може да буде оправдан ако Кина жели да поново повећа улогу бомбардера у својој нуклеарној тријади. У периоду ратне претње бомбардери могу да стално патролирају ваздухом у унапред задатим регионима са нуклеарним оружјем, остајући неосетљиви за противника. За разлику од балистичке ракете, бомбардер може да буде опозван са борбеног задатка. На крају при појави датихситема упозоравања на ракетни напад, руководству земље много је лакше да да наредбу о полетању бомбардера него да дозволи лансирање ракете. У целини постојање бомбардера смањује претњу од напада од стране противника.

Друга важна предност бомбардера се састоји у томе да за разлику од балистичких ракета он може да се примењује не само са нуклеарним, већ и са обичним пуњењем.

Планови ненуклеарне примене авиона такође ће сведочити о предстјећем проширењу оквира коришћења авијације далеко ван оквира Пацифичког прстена. Нуклеарна верзија новог авиона највероватнија је. И ако је тачна, може се очекивати даљи брз раст броја кинеских нуклеарних борбених глава. Епоха када је кинески нуклеарни асенал био најамњи од свих званичних нуклеарних сила коначно ће бити ствар прошлости.

Василиј Кашин,