Непознати у Русији Свети Георгије у Москви
Таквог Светог Георгија каквог су сада довезли у Москву са Апенина главни град Русије још није видео. Излагање слике Андрее Мантењија Свети Георгије из венецијанске Галерије Академије од 19. јуна до 18. јула у Оружарници Московкског Кремља биће знак посебног поштовања руској престоници од стране италијанске владе, истакао је амбасадор Италије Антонио Дзенарди Ланди, представљајући ремек-дело новинарима.
У амбасади Италије у Москви слика ће боративи од 17. до 19. јуна као експозиција једне слике. У оквиру ње од 2011. године руској публици се приказују ремек-дела италијанске Ренесансе и барока. Слике су прво почеле да се излажу у Амбасади, затим у великим музејима престонице. У последње две године у Москву су били довезени радови Рафаела Бернинија, Ботичелија, Лота, Белинија, Каравађа и Бронзина, у Санкт-Петербург Ђорђонеова Олуја.
У руским музејима нема ни једног рада Андрее Монтењија и њега не познају превише добро у Русији. Што не може да се каже о самој фигури светца. Лик светог ратника, победника у бици добра и зла, има посебан значај за Русију. Свети Георгије и аждаја — једна је од најпрепознатљивијих симбиличних представа у историји уметности. У иконографији Древне Русије Свети Георгије је идеални лик мученика преко којег је Христос чинио чуда.
Касније Георгије постаје свеопшти симбол вере победнице над хаосом. Од 15. века ликови коњаника који пробада аждају били су на грбу великих кнежева московских Дмитрија Донског и Василија Првог, а сада се налазе у центру грба Руске Федерације. У част светог ратника названа је највиша руска војна награда — орден Светог Георгија који је 1769. утврдила Јекатерина Друга.
Икона која се чува у Третјаковској галерији у Москви представља Светог Георгија на коњу. Василиј Кандински, мајстор руске авангарде, био је тако задивљен овом иконом да је насликао неколико њених верзија. Овај светац је био толико популаран да су његов лик користили чак бољшевици за време Октобарске револуције: Лав Троцки, народни комесар за иностране послове, био је представљен на револуционарном плакату како седи на коњу у оклопу и пробада змију. На савременом грбу Москве небески покровитељ града Свети Георгиј је представљен на тамно-црвеној позадини у виду ратника у сребрном оклопу који копљем пробада змаја.
При томе култ Георгија лако је прелазио границе, истакла је на презентацији слике у амбасади генерални директор Музеја Московског Кремља Јелена Гагарина, захваливши амбасади Италије и Галерији Академије у Венецији за могућност да се Москва упозна да Свети Георгијем Мантењија. Многе земље и градови сматрају Георгија својим небеским покривитељем. Међу њима су Енглеска, Грчка, Грузија, Тирол, области Шпаније, Португалије, Литваније, италијанска Ђенова, Калабрија, Кампобасо. Само у Италији у његову част је назван 21 град.
Појава ове слике у Кремљу, у Москви, посебно је значајна. У многоме она је била могућа захваљујући личној занитересованости и ентузијазму амбасадора Италије Антонија Дзанардија Ландија. Размакнувши званичне оквире простора амбасаде, он је пре две године показао у вили Берга непроцењива дела италијанских мајстора — најбоље од оног што је било направљено у италијанској уметности прошлих векова. Уносећи нове боје у културно заједништво две земље, чији почетак су означиле италијанске архитекте које су подигле зидине московског Кремља у 15. веку.
Јелена Коваљенко,
- Извор
- Глас Русије, фото: РИА Новости/ vostok.rs
- Повезане теме
- Русија
- Италија
- изложба
- сликарство
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















