Хероји Совјетског Савеза: 30. априла 1945 године Иван Лисенко први подигао заставу над Рајхстагом

Данас је у Русији Дан сећања и туге. 22. јуна 1941. године рано ујутро без објављивања рата, Немачка је напала Совјетски Савез. Одједном, земља се нашла у тешкој ситуацији. Међутим, народ и армија су истрајали и победили. Учесник тог рата, Херој Совјетског Савеза Иван Лисенко и данас живи међу нама.

Из школских уџбеника сви знају да су прву заставу Победе над рајхстагом подигла два војника: Рус Михаил Јегоров и Грузијац Мелитон Кантарија. Они су то учинили 1. маја у 4.30 ујутро… Међутим, 14 сати пре тога, 30. априла у подне заставу на тимпанону Рајхстага подигао је војник из Брјанска Иван Лисенко.



30. априла 1945. године извиђачки одред Семена Сорокина, где је наредник био Иван Лисенко, добио је задатак да по сваку цену продре у Рајхстаг и подигне Црвену заставу. 10 војника је јуришало на Рајхстаг! Два извиђача су погинула на тргу. 8 је успело да продре у зграду кроз споредни улаз. Лисенко је ишао први. Одједном су се појавили Немци, једно двадесетак. Он је бацио гранату и уништио их. Затим се Лисенко попео на тимпанон спрата Рајхстага и учврстио тамо црвену заставу.

- Ми смо је направили од црвеног мадраца, који смо поцепали. Заробио сам два генерала, такви смо били јунаци. Не као данашњи… Балавци…

Затим су се они попели на кров Рајхстага и тамо, на кипу Виљема Другог, у 14.25 подигли заставу пука.

Заставу над Рајхстагом подизали су Провоторов, Булатов, Брјуховецки, Габидулин, Орешко, Пачковски и ја! Многих више нема међу живима!

После Лисенка и његовог одреда увече у 22.10 на крову Рајхстага је подигла своју заставу група артиљеријских извиђача капитана Макова. Кантарија и Јегоров су подигли трећу заставу у 4 јутро 1. маја. Међутим, управо они – Рус и Грузијац – ушли су у историју као званични хероји, како је тражила политика партије. 1973. године историчар Максим Сбојчаков је покушао да обнови историјску правду, али је његова књига била повућена из штампе, а извиђачи одреда Лисенка су почели да умиру. Команданта групе Сорокина су нашли обешеним у његовој викендици. Искусног електричара Провоторова је убила струја, шумара Орешка је усмртило дрво, које је пало на њега. Пачковски је изненада умро у Бресту. Губадулин је нестао без трага. Од 8 јунака је остао само Иван Никифорович, који има 95 година!

- Живим у насељу Красна Гора. Добијем добру пензију. Желим свима све добро да би живели под ведрим небом, не би туговали, пили горилку (украјинска вотка).

Нећемо горилку!

Шта ту има лоше? – умешала се у разговор млађа Иванова кћи Катарина. Пази да не би отац рекао нешто, што не сме. Већ 30 година она се нежно брине о старом оцу. Иначе Иван Никифорович има петоро деце. – три кћери и 2 сина. Он се оженио Татјаном из истог села одмах после рата. Постао је председник колхоза. Ратни херој и у обичном животу нађе како да примени своју херојску снагу.

Рита Ошун,