Видовданске свечанисти у Затону на Тројчиндан 2013.

БЕСЈЕДА

Горан Киковић,професор историје

Часни оци, драга браћо и сестре!Посебна ми је част што вечерас могу да говорим на Видовданским свечаностима овдје у Затону,код древне цркве Светог Јована,на велики празник свете Тројице.
Прије пуних 624 године догодила се једна од највећих битака онога доба - Косовска битка. Као и све велике догађаје и тај прате многа питања и тајне, он је предмет непрекидног научног истраживања, о њему постоје легенде и завјет Косовски.
Видовдан је празник сјећања на косовске мученике и кнеза Лазара.Када се кнезу Лазару уочи косовског боја јавио анђео Господњи, а његове ријечи сликовито пренио пјесник ''којем ћеш се привољети царству да л' земаљском или небеском?'', он је рекао: ''Земаљско је за малена царство, а небеско увјек и довијека''.
Видовдан је велики празник србског народа. Тог дана 1389. године, прије 624 годинe на Косову пољу у борби против турског освајача србска војска предвођена царом Лазаром војнички је изгубила битку. Али оно што је остало да вјечно живи у србском народу за протеклих 624 године јесте Косовски завјет за борбу против туђина до слободе. То је оно Лазарево опредјељење да је земаљско царство, за малена царство, а небеско увијек и довијека. И отуда дух Косова, дух србског Видовдана, живи у србском народу, живи као инспирација за све оне којима је слобода идеал.

А у србском народу тај узвишени идеал је вјековима присутан и ми смо потомци тих предака који поручују ''да се крсту служи а Милошем живи''.

Шта ''Видовдан'' значи за србски народ сликовито је објаснила Исидора Секулић: ''Научи свог сина јединца да је Видовдан исто што и крсна слава или рођендан и то је већ доста''.

Главни јунак Косовског боја је Милош Обилић, који је погубио турског цара Мурата и постао симбол јунаштва код Срба од 1389. до данас. Колико је био славан у Црној Гори најбоље говоре ријечи владике Рада Томова-Петра II Петровића: ''Ој Милоше, ко ти не завиди, ти си жертва васколиког чујства воистини гениј свемогући''. И многе друге ријечи у ''Горском вијенцу'' говоре о јунаштву Милоша Обилића. Његош је 1847. успоставио ''Златну Обилића медаљу'' као највеће црногорско одликовање за храброст.
И данас 624 године послије ове велике битке, сјећајући се једне од највећих погибија српске војске и србских јунака на челу са кнезом Лазаром Хребељановићем, србски народ слави моралну побједу косовских јунака и мученика, које је СПЦ сврстала у ред великомученика, а за име кнеза Лазара Хребељановића, косовске јунаке и битку, везане су легенде и косовски циклус српске епске поезије, који је сачувао од заборава велики дио српске историје прије и послије пада Србије под турску власт. На тим темељима је настала и Црна Гора.
На данашњи дан се, драга браћо и сестре, сјећамо Косова и Метохије и како записа владика Раде Томов Петровић у ''Горском вијенцу'': ''Ој Косово грдно судилиште, насред тебе содом запушио''! А књаз и краљ Никола каже у својој знаменитој пјесми стиховима ''Онамо, намо да виђу Призрен, та то је моје дома ћу доћ, старина мила тамо ме зове, ту једном морам оружан поћ...'' изразио је своју жељу да ослободи свету српску земљу.
Наши су преци са ових простора као усијана вулканска лава јурнули из своје колијевке, не освајајући туђу већ ширећи своју територију, сударајући се са најљућим турским и арбанашким злицама, ишли у сусрет старој Србији, Метохији и Косову. То њихово косовско опредјељење сликовито је нагласио Марко Миљанов када је себе и остале црногорске војводе назвао обичним, а Миљана Вукова ''косовским војводом''. То њихово косовско опредјељење, хрљење у сусрет исконским србским земљама, уз гусларске пјесме и сан преточило се у стварност.
И ми, браћо, вечерас сабрани у славу Господа нашега Исуса Христа и св.Тројице св. Мученика Кнеза Лазара и св. Србских мученика косовских чврсто и недвосмислено јасно и гласно свима кажемо да је Косово света србска земља, да је Косово дио Србије. Да је Косово наш темељ, наша духовност, наше грдно судилиште... Како су се Јевреји поздрављали кад су протјерани из Израела ''догодине у Јерусалиму'', и ми Срби треба да се поздрављамо ''догодине у Призрену'', јер без Косова и Метохије нема ни нас Срба у Црној Гори, јер је Црна Гора збјег косовски, како пишу сви историчари прије и до Шерба Растодера.
Драга браћо и сестре, сјећајући се Видовдана 1389. сјећамо се Видовдана 1914., Видовдана 1919, .Видовдана 1989, Видовдана 2001, сјећамо се наше прошлости, јер без прошлости нема ни будућности. Сјећамо се данас наших предака због нас, њихових потомака и држимо се гесла : ''Будимо добри потомци како би били честити преци''.
Живјели, и нека нам на срећу и на напредак долази сваки наредни Видовдан.
Догодине да га славимо у Призрену ако Бог дâ!''