„Ратни тунел“ и муџахедини атракција за туристе

Сарајево – Американци су најзаинтересованији за прошлост бивше Југославије, а тиме и Босне и Херцеговине. Сваки амерички туриста пита „зашто, како и ко је више, а ко мање крив за све што се у блиској прошлости догодило на просторима некадашње нам заједничке државе“ – тврди Сарајлија Зијад Јусуфовић који већ десетак година, у властитој режији, широм БиХ промовише „ратни туризам“. Он у разговору за „Политику“ напомиње да су Американци врло знатижељни и кад су у питању муџахедини који живе у БиХ. „Многима од њих омогућио сам сусрет са муџахединима у Бочињи, затим у Зеници где они имају свој клуб, те у сарајевској џамији краља Фахда. Питају их све и свашта, од тога „зашто су дошли у БиХ, шта сада раде у овој земљи, зашто се тако облаче, те како они поимају ислам” – објашњава Јусуфовић с којим смо јуче посетили и такозвани ратни тунел, који је, према његовим речима, „за туристе једна од омиљених туристичких атракција у БиХ“. Ратни тунел испод аеродромске писте, који је изграђен 1993. године, дужине 800 метара, и који је у рату повезивао аеродромско насеље са Бутмиром, у протеклих десет година, у организацији Јусуфовића, посетило је стотинак хиљада, углавном, странаца. Кућа породице Колар, у којој је улаз у тунел са бутмирске стране, после рата је претворена у музеј. Власник куће и самозвани кустос музеја Бајро Колар поносно истиче да је успео да о властитом трошку „од своје куће направи историјски објекат са музејском поставком о сарајевском ратном тунелу“. Алијина столица (Фото Д. Сарајлић) У просторијама куће, у којој се туристима приказује и осамнаестоминутни филм о изградњи и улози тунела, се налази и столица на којој је седео Алија Изетбеговић, сваки пут када је тунелом излазио из Сарајева. За улазак у тунел туристи плаћају пет конвертибилних марака. Сарајевски ратни тунел, који је од међуентитетске линије удаљен око пола километра, је тек једна од бројних „туристичких ратних атракција“ уписаних на проспекту са именом Зијада Јусуфовића који се туристима нуди у 20 сарајевских хотела. „Осим тунела врло је популарна и Сребреница, као и кућа у којој је живео Радован Караџић. Много туриста је, захваљујући мени, посетило Пале и кућу Караџића. Буквално на Палама сам био стотињак пута. Групе с којима сам ишао, а и у овом случају највише је било Американаца, желеле су да виде како изгледају Пале, место у којем је креирана Република Српска, где су доношене значајне одлуке “– прича Јусуфовић. На питање може ли се живети од „ратног туризма“ он каже да живи добро, да ради самостално, јер не жели да се везује за било кога и да дође у ситуацију да мора „причати њихове приче“. Истовремено напомиње да је „једини туристички водич у БиХ“, те да је „добар познавалац историје на овим просторима“. Сматра, такође, да то што ради „није ништа лоше“, то је, каже, „прави начин да људима, који то желе, предочим истину“.