После забране усвајања сарадња се неће завршити

Русија и САД стварају јединствену базу податка у којој ће се одражавати све информације о усвојеној деци. Договор о томе био је постигнут за време посете представника за људска права МСП Русије Константина Долгова и представника председника Русије за права детета Павла Астахова Вашингтону. Осим тога, стране су размотриле проблем Ранча за децу и последице усвајања закона о забрани усвајања деце од стране грађана САД.

Преговори руских чиновника са америчким колегама су трајали два дана. Дечија тема последњим месеци је постала једна од централних и најсложенијих у односима две земље. Русија је увела забрану усвајања деце за америчке грађане и обуставила билатерални споразум о осатадњи у датој сфери. У Вашингтону је то наишло на оштру критику. Али одлуке Москве не подлежу ревидирању, закон Диме Јаковљева неће бити укинут и стране треба да прелазе на наредну етапу, изјавио је после посете представник руског предеседника за права детета Павел Астахов. САД треба да прекину да пишу протестне ноте и да састављају спискове деце која није дата америчким породицама, изјавио је он.

- На том списку је 259 деце. Од њих на данашњи дан, по подацима Министарства за образовање и науку Русије, половина – 116 деце, већ је нашла породице. Од њих 98 је усвојено у руске породице, петоро деце је враћено родитељима којима су повново дата родитељска права. И ми смо се договорили и инсистирамо да се више никакви спискови не шаљу. Тим пре у таквом виду – у виду дипломатске ноте. Зато што изузетака неће бит, никакви спискови се не примају.

Упоредо са тим Москва и Вашингтон, по речима Астахова, намеравају да развијају сарадњу у области контроле судбине усвојене америчке деце из Русије. Сада почиње рад на великом пројекту – јединственој бази података свих сирочади која су из Русије доспела у САД, каже Астахов.

- Говоримо о формирању заједничких база података за децу усвојену из САД. И као први корак започеле су процедуре провере података. Јуче је Стејтдепартмент дао своју цифру о броју виза издатих у последњих 20 годна деци која су стигла из Русије. Има их преко 61 хиљаду. Али треба рећи да нису сва деца улазила у САД по тим визама. Има случајева када су деца одлазила на лечење и одмор и затим остајала. При томе у конзуларној евиденцији сада је 37 438 деце. Према подацима Министарства за образовање и науку, више од 49 000 деце било је послато у Америку. Тачније цифре се не подударају, зато то захтева формирање база података.

И даље сложено питање остаје рад Ранча за децу у држави Монтани. Сада по подацима руских дипломата, тамо се налази петнаесторо деце усвојене из русије. Али правни статус Ранча није одређен. Како је изјавио Павел Астахов, Џојс Стеркел која је направила установу тврди да је продала Ранч и да више нема са њим везе. Не зна сес шта се сада уопште дешава на Ранчу и шта чека васпитанике.

У перспективи у праћење судбине деце могу да буду укључене невладине организације. По речима представника за људска права МСП Русије Константина Долгова, таква идеја се разматра, при томе често волонтери сами нуде руским дипломатама своју помоћ.

Још један правац на проблеме у којем су указале руске власти су званични одговори правосудних органа САД на захтеве Истражног комитета Русије и Генералног тужилаштва. Од 17 оваквих захтева Генерално тужилаштво у пуном обиму добило од Американаца само један одговор. Стејтдепартмент је обећао да ће објаснити родитељима који су усвојили децу и агенцијама да је потребно да испуне обавезе подношења извештаја.

Роман Мамонов,