ММФФ: Очекивања уочи финиша

29. јуна увече 35. Моковски међународни филмски фестивал додељује статуете Светог Георгија победницима. Какве су прогнозе стручњака и публике? Дописник Гласа Русије питао је за мишљење оне који су се за време фестивала потрудили да виде што је могуће више.

29 програма, 364 филма – колико занимљивости! У време невероватне жеге која је дошла у руску престоницу, публика је морала буквално да трчи из биоскопа у биоскоп. Јер желела је да види не само основни конкурс, већ и Скоро читавог Бертолучија, и Португалску еуфорију, као и да стигне да погледа Младе Холанђане и Дивље ноћи... Али биће речи пре свега о конкурсу. Два филма су несуњмиво добра и талентована. Драго ми је што сам их видела. То је швајцарски филм рози и холандски Матерхорн, рекла је у интервјуу за Глас Русије филмски критичар Мрија Безрук.

- Веома се надам да ће Матерхор, захваљујући свом необичном језику: са једне стране лаконском, са друге непредвидивом, бити награђен од стране жирија. У погледу Рози не гајим никакве илузије, али бићу срећна ако овај величанствени, танани и проницљив филм са одличним сценаријем и глумцима награде бар за нешто.

У основном конкурсу ММФФ је 16 филмова, три су руска. Јасно је да су они привукли посебну пажњу. Управо руски филмови су ми се допали највише, нарочито Улога Константина Лопушанског! – признаје гледалац Сергеј.

- Врло добро снимљено. Добра глумачка игра. Мени се увек допада када је недоречено, када треба нешто домислити, ловити алузије. То тамо постоји.

Између осталог у филму Улога играла је финска глумица Мрија јарвенхељми. Она је допутовала на фестивал заједно са мамом која добра говори руски. Са новинарима су разговарале заједно: мама је преводила гледајући са обожавањем ћерку лепотицу. А србски режисер Момчило Мардаковић, аутор филма Мамарош, такође је представио публици своју маму, изјавивши да без ње не би било филма! Наравно, јер филм говори о дирљивим односима мајке и одраслог сина. Мамарош је најбољи филм у конкурсу! У крајњој линији то је једини филм који је измамио осмех, остали су врло мрачни и озбиљни, каже гледалац Јуриј.

- Хуманистички филм, мек. Без обзира што тамо постоји тема рата, он је са врло добрим људским прилазом. Са хумором. Лак, добро се гледа.

Много позитивних одзива добио је и филм Мохсена Махмалбафа из специјалног програма. Своје симпатије за тај филм за Глас Русије изнела је филмски критичар Светлана Хохрјаков.

- То је последњи његов филм Вртлар, снимио га је заједно са сином. Филм је необично леп. Снимљен у Јерусалиму. Везан за размишљања о смислу живота, вере...

Вртлар је ван конкурсног програма. Али аутор овог лепог филозофског филма најпознатији је ирански филмски режисер Мохсен Махмалбаф – председник жирија актуалног Московског фестивала. Његови лични укуси и естетске склоности ће решити много, и учесницима фестивала може бити врло корисно да се са њима упознају.

Рита Болотска,