Стигли ДНК налази за Вулевића и Османагића

Уколико дође до поклапања налаза са узорцима које је полиција раније изузела са лица мјеста и возила, односно оружја које је коришћено у атентату, истрага ће бити проширена и на Вулевића и Османагића
Налаз вјештачења налаза ДНК за Баранина Армина-Мушу Османагића и Беранца Вука Вулевића, а које је спроведено у оквиру истраге о убиству уредника "Дана" Душка Јовановића, достављен је јуче Вишем суду. Резултат налаза, међутим, није саопштен, јер пошта из Висбадена још увијек није уручена истражном судији Мирославу Башовићу који се налази на годишњем одмору.
Како је "Дану" саопштено у Вишем суду у Подгорици, резултат налаза ће полицији и тужилаштву бити познат, највјероватније, сјутра када га судија Башовић преузме.
Уколико дође до поклапања налаза са узорцима које је полиција раније изузела са лица мјеста и возила, односно оружја које је коришћено у атентату, истрага ће бити проширена и на Вулевића и Османагића. Њих двојицу је полиција одмах након убиства Јовановића означила као учеснике у том злочину.
У међувремену, судија подгоричког Вишег суда Лазар Аковић заказао је за девети септембар почетак суђења у поновљеном поступку Дамиру Мандићу, оптуженом за саизвршилаштво у убиству Јовановића. Аковићу је предмет, методом случајне подјеле, додијелио предсједник Вишег суда Ивица Станковић, 3. априла ове године, након што је само дан раније Апелациони суд укинуо првостепену, ослобађајућу пресуду и предмет вратио на поновно поступање. Иако је судија Аковић у међувремену изабран за судију Специјалног одјељења који ће се бавити искључиво предметима из области организованог криминала, корупције и ратних злочина, предсједник суда Ивица Станковић је одлучио да Аковић задржи предмет убиства Душка Јовановића.
Вишем суду у Подгорици и полицији је раније достављен Вулевићев профил ДНК из Висбадена који је у Њемачку послала полиција из Копенхагена. Међутим, постојала је сумња да је то његов узорак, па је наложено додатно вјештачење. Полиција је захтијевала и поновну провјеру ДНК узорка Османагића, који је од њега узет непосредно послије хапшења.
Неколико дана послије атентата на Јовановића, црногорска полиција као учеснике у том злочину означила је Вулевића, Османагића и Дамира Мандића. Међутим, засад је једино за то кривично дјело суђено Дамиру Мандићу, који је прво ослобођен оптужбе, а потом је та пресуда укинута од стране Вијећа Апелационог суда, уз образложење да је судија Радован Мандић погрешно утврдио чињенично стање. Вулевић се 11 мјесеци након убиства Јовановића скривао, а црногорска полиција узорак за ДНК анализу добила је од колега из Копенхагена, који су га хапсили због кривичних дјела почињених у Данској.
Ухапшен је у Београду, у мају 2005. године и тада је полиција узела нови узорак ДНК. Међутим, дошло се до податка да се тај профил не подудара са оним из Копенхагена.
Османагић је, такође, одмах послије Јовановићевог убиства побјегао из Црне Горе, а ухапшен је у марту 2006. на граничном прелазу Враћеновићи код Никшића. Међутим, након само неколико сати пуштен је из притвора јер полиција није имала довољно материјалних доказа да би га задржала. У току судског процеса који вођен против Дамира Мандића и Вулевић и Османагић појавили су се у суду у својству свједока.
Управа полиције Црне Горе и тужилаштво раније су затражили од Вишег суда у Подгорици да се обави додатно вјештачење узорака ДНК за Беранца Вука Вулевића и Баранина Армина-Мушу Османагића.
Истражни судија подгоричког Вишег суда, Мирослав Башовић, након што је стигао захтјев тужилаштва и полиције да се обаве додатна вјештачења, раније је изразио неслагање с тим предлогом. Он је сматрао да то треба да учини полиција и тужилаштво. Међутим, Вијеће Вишег суда, којим је предсједавао Ивица Станковић, оцијенило је Башовићево неслагање као неосновано и наложило му да он руководи тим послом.