СВЕ БИТКЕ ГЕНЕРАЛА ЈАРУЗЕЛСКОГ

 Генерал Јарузелкси је жива историја не само Пољске  него и СССР-а,симбол заједничке тешке прошлости ове две  словенске земље.

Човек свога времена  и у много чему његова жртва, он нр само да је признао своје  грешке , него  је и у више наврата молио своје сународнике да му опросте.

Поводом 90.  генераловог рођендана , лист Росијскаја  газета (РГ) објављује интервју с њим напомињући да  без обзира на више него солидно животно доба и тешку болест која га мучи, генерал Јарузелски  демнострира узорно официрксо држање:усправан став у сваком  смислу,а да се већ не говори о мудрости и оштром уму који задивљују сваког ко год је имао прилике  да  се с њим  нађе у  друштву.Сећање га боље служи него многе  знатно млађе,  и уопште  није злопамтило.

Кад су Совјети и Нмеци ушли у Пољску,породица Јарузелски побегла у Литванију

Почетком Другог светског рата, кад су Немачка и Совјетски Савез увели војску на тероторију Пољске,њгова породица је побегла у Литванију .После присаједињења те земље  Совјетксом Савезу ,породица Јарузелског је била депортована у Сибир, у Ојртоску Аутномну Област, сада Алтајкси округ.

„Да,то су била тешка времена –сећа се генарал у разговору са репотером РГ,-био сам млад, ненавикнут на тежак физички рад.  Одрастао сам на породичном имању , учио сам у елитној католичлкој гимназији реда Марианова , у којој сам васпитатван у духу дубоког  патриотизма и католицизма“.

Тешка  пољско –руска историја преокренула је судбину Војцеха Јарузелског.У Сибиру му је умро отац, а сам он је повредио очи и приморан је да и дан данас носи црне наочари, које су постале незаобилазни детаљ његовог имиџа

Војну каријеру будући генерал започео 1943.

Војну каријеру будући генерал је почео 1943. кад је 20.- годишњи Јарузелски ступио у прву армију Војске Пољске  на територији СССР-а.По његовим сопственим речима, армија је заувек остала  њгова велика љубав, а војни мундир  „ друга кожа“.У сасатву те арије   учествовао  је у ослобађењу Варшаве.

Полсе рата је завршио виоксу пешадијску школу и Генералштабну акадмеију Војске Пољске.

Од 1960.заузимао је високе положаје у командној структури  у оружаниом снагама Пољске.

Године 1981. генеарал Јарузелкси је начинио, по сосптвеном признању ,највећу грешку у свом животу: сагласио се да уђе у политику , постао је премијер, први секретар ЦК Уједнињене радничке партије Пољске ,председник Државног савета, да би 13 . децембра 1981. завео у Пољској  ратно стање.Сам он је неједном говорио да је у том моменту  то био  једини спас  за Пољску , али тежину те одлуке он носи у себи и данас.

Без обзира на његовце заслуге, а он је поред осталог био један од иницијатора  разговора с опозоцијом  за „округлим столом „ ради мирног преноса власти, после 1990. године  у више наврата  нове власти су хтеле да му суде.

Године 2007.против  Јарузелског  је била подигнута официјлена оптужница  да је руковдио „оружаном организацијом злочиначког карактера“, а 2010. код бившег председника су открили карцином  лимфних жлезда .Његова тешка болест  и поодмкално животно доба захтевали су  стално болничко лечење и медицинску негу, па је суд  88.годишњег генерала избрисао са списка  оптужених за кривична  дела увођења ратног стања у земљи  1981.г.

Инрернет сајт  генерала Јарузелског

О чему сад размишља генерал Јарузелски ?

 На свом интернет  сајту  је написао да  пре свега машта да буде спокојан, да се ослободи од потока оптужби и клевета.

Уочи свог јубилеја пан генерал  се , нажалост, осећа лоше. Прунуђен је  да сатлно одлази  у клинику на терапију.

Васпитавван сам у антируском духу

Генарал је изјавио репортеру РГ да је васпитаван у антируском духу, „рекао бих крајње антируском, и врло религиозном.И сви  последњи драматични догађаји ишли су на руку продубљивању негативног односа према Русији.Али , десило се нешто сасвим обратно.“

Преображај је наступио у Сибиру

„Преображај је наступио у Сибиру,у сусретима са обичним руским људима, простим и добродушним Сибирцима,који су се трудили да нам помогну, и ја сам почео  да гледам на Русију и Русе на други начин.А потом се та срадчност учврстила на фронту  где  се калило пријатељство по оружју.“

Отац му сахрањен на Алтају , у туђој земљи

„Мој отац је сахрањен на Алтају, у туђој земљи.Захвалан сам руским властима што су ми пре неколико години организовале да посетим место на којима почивају посмртни остаци мога оца.

Кад сам од амабасдора Русије у Пољској добио позив да у Москви  присуствујем 60. годишњици победе над фашизмом,замолио сам да ми организују посету гробу мога оца.И тако ми је омогућено да  будем на тим местима и уверим се да се  гроб мога оца уредно  одржава .“

 Гроб обележен само брезовим крстом

"Кад је у јуну 1942. мој отац умро, разуме се да смо имали велике тешкоће да га превеземо кроз цео град до православног гробља  где смо намеравали да га схранимо,пошто католичког у том крају није било. Сестра и ја смо  га сахранили и на том месту поставили брезов крст, који ће, то нам је било јасно, пре или касноије, ишчезнути.“

Горбачов наредио  да му се подигне нормални споменик

Генерал Јарузелски је даље испичао репортеру РГ да је Михаил Горбачов наредио да се тамо подигне нормални споменик.“Истовремено је је то доказ политичке мудрости-поред је подугнут још један споменик великих размера посвећен пољским прогнаницима у Сибиру и Алтајском крају од 1939-1945.И то сведочи да је споменик подигнут не зато што ју ту сахрањен један Јарузелски,него је то пре свега један човечји, хумани гест.Био сам тим чином веома тронут.Као и самим тим што  ми је организована ова посета.“

На Алтају ,чија је  величина  као цела Пољска , само је једна једина католичка црква

„На Алтају је подигнута католичка црква са свештеником из Пољске“, наставља пан генерал.“Он ме је посетио, донео фотографије очевог надгробног споменика и ја сам га амолио да поред натписа на руском постави и на пољском језику. За време своје посете том крају, сусрео сам се њим и његовим парохијанима и сазнао један  задивљујући податак:његова црква обслужује цео Алтајски округ који је по површини већи од Пољске!

Тамо у Бајску сам се сусрео с људима који су  живели у тим местима за време рата и видео дом у коме смо ми живели.“

Сачувана кућа у којој су живели Јарузелски у Сибиру

Сачувана је кућа у којој је живела породица Јсрузелкси за време прогона у Сибир: то је била обична сибирска изба.Поред ње је била још једна изба у којој су живеле две Рускиње с децом.

“Ми смо се њима дружили.Реч по реч, и оне нам рекоше да су им мужеви у лагеру.Али, нарвно, 'друг Стаљин о томе не зна ништа.'

Тај начин размишљања совјетски људи су наследили од царских времена кад се говрило и веровало да је цар увек добар, али су лоши бојари. 

О својој историјској улози

Данас , на свој 90. рођендан пан генерал Војцех Јарузелски  каже:
„Историја не може бити само црна или бела.

Тако ја гледам и на свој ход по стази живота.

Добрим се поносим. Због лошег, жалим . Једоствно остајем свој.“