Деснорадикални екстремизам у Немачкој био потцењен

Полиција је претресла станове, канцеларије и ћелије у затворима на северу Немачке, у Холандији и Швајцарској у вези са предметом о организацији међународне неонацистичке терористичке групације Верволф. То саопштава агенција Блумберг, позивајући се на изјаву немачког тужилаштва.

Немачке власти су постале пажљивије према неонацистичким покретима после тога, када је 2011. године била откривена групација Национал-социјалистичко илегалство. Њени учесници су оптужени за учешће у убиствима 9 имиграната из Турске и Грчке, као и месне жене-полицајца. Осим тога, они су оптужени за две експлозије и бројне пљачке банака. Процес у вези са њиховим предметом је почео у мају 2013. године.

Доктор Ева Хегл, представник фракције СДПН у комитету бундестага за истрагу делатности терористичке групе национал-социјалистичког илегалства прича о глобалним узроцима, који су водили процесу столећа, како га називају медији, а сада и откривању нове групације.

Г-ђа Хегл, Радили сте на тој теми у току годину и по дана. Какви су закључци владе у тој области?

- Постоје две одлучујуће грешке. Прва се састоји у томе, што је деснорадикални екстремизам у Немачкој био потцењен као опасност по нашу демократију. Нису се против нега борили доследно, као, рецимо, против леворадикалног екстремизма или исламског тероризма. Други горки закључак се састоји у томе, што 9 од 10 жртава је имало мигрантску прошлост. То је водило чињеници да је полиција као иследни орган гледала у погрешном смеру, наиме, потценила је расизам, деснорадикални екстремизам и кскенофобију.

Како иначе оцењујете проширеност деснорадикалног погледа између осталих у Немачкој?

- Постоји истраживање фонда Фридриха Еберта, у складу с којим око 20 одсто становништва има антисемитске погледе, деловање, имају антисемитске, а чак и деснорадикалне, ксенофобске идеје. Према мом мишлењу, то је монструозни проценат. То је дискриминација, расизам, на томе желим да радим. Зато је веома важно да то не пружимо само комитету бундестага, органима за заштиту устава или полицији, морамо борбу против тога прихватити у друштву.

Какве поуке мора да има држава?

- Сви морамо да научимо те поуке. Прво, боље да се организовано боримо, да успоставимо бољу размену информација, између осталих, и са иностранством. Друго, морамо да свесно учинимо да би деснорадикални екстремизам био доследно третиран као опасност по нашу демократију. Желим да подржим грађанско друштво, савезе, удружења, институте, који се супротстављају расизму, деснорадикалном екстремизму. Хтела бих да променим органе власти да би у њима завладао сасвим други менталитет. Код нас су у свим местима расистичке структуре, када погледамо део нашег становништва, зато желим да инсистирам на томе да би полиција и органи за заштиту устава и правде такође били реформисани.

Олга Сирова,