Русија припрема нови стратешки бомбардер

Русија ће приступити техничком пројектовању свог новог стратешког бомбардера 2014.г., изјавио је начелник Генералног штаба Оружаних снага Русије Валерије Герасимов.

Нови „перспективни авиациони комплекс авијације великог домета“ (ПАК ДА) замениће бомбардере Ту-95МС и Ту-160 које Русија тренутно поседује. За израду новог стратешког бомбардера ће такође одговарати Конструкторски биро „Тупољев“. До почетка 2014. године КБ ће министарству одбране доставити план за израду бомбардера и предрачун.

Било је планирано да серијска производња авиона почне 2020. године. Међутим, по другим саопштењима, 2020. година може бити само време првог лета авиона. Што се тиче мотора ПАК ДА познато је да је рад на њима започет 2011. године. Није искључено да ће се на авиону користити усавршена варијанта постојећих модерних мотора, на пример, 117С или НК-32. Ради се и на систему наоружања. Претпоставља се да ће главно оружје у авиону бити нове крилате ракете типа Х-101 домета 5500 км. Осим тога, он ће моћи да примени ракете малог домета и корективне бомбе.

По одобреном пројекту будући бомбардер ће се градити по шеми „летећег крила“ попут америчког бомбардера B-2 Spirit. Засад је то једини стратешки бомбардер који се слабо примећује, а који је доведен до стадијума серијске производње. Набавна цена једног бомбардера с комплетом прибора и резервних делова је 1990-их година износила преко $900 мил. Укупна вредност развоја и производње свих авиона износила је око $45 милијарди.

Брзина руског бомбардера ће као и америчког Б-2 бити испод супесоничне. Пре свега се рачуна на даљину лета и слабу радиолокациону приметност. У овом смислу се разликује од пројекта будућег кинеског стратешког бомбардера, који ће судећи по познатим фотографијама, бити суперсонична машина. Притом изгледа да ће финансијски трошкови и техничке тешкоће у реализацији кинеског пројекта бити колосалне, посебно ако се има у виду да за разлику од САД и Русије Кина уопште нема искуства у овој облсти. Практично, ако Кина буде желела да доведе програм до стадијума серијски производње за то ће морати да потроши више ресурса него за оба програма израде ловаца пете генерације, ако не и за цео пилотирани космички програм.

Међутим, рад на руском авиону не почиње од нуле. 1970-80-их година КБ „Тупољев“ је радио на пројекту за авион Ту-202, који је требало да се производи у варијантама стратешког бомбардера и авиона за борбу против подморница великог домета. Његов домет је требало да достиже 16000 км, а радијус дејства у варијанти бомбардера с 6 крилатих ракета – 5500 километара. 1980-их година обављена су многобројна аеродинамичка истраживања у којима се користила макета авиона.

Пројекти нових стратешких бомбардера су увек повезани с огромним техничким ризицима. Међутим, успех у стварању ПАК ДА може Русији на располагање дати ефикасан глобални ударни систем, који је у стању да погоди циљ на било којој тачки планете за неколико сати након добијања налога и којем није потребна база у иностранству.

Василиј Кашин,