Актуелност културног сећања

Руска академија уметности представља у Москви међународни арт пројекат, који обједињава уметнике из Финксе, Канаде, САД, Велике Британије и Русије. Сви они су некада живели и завршили факултете у СССР.

У међувремену су попримили обичаје и традиције оних држава у којима живе и раде. Отуда и назив изложбе: „Културно сећање. Актуелни вектор“ (од 17.јула до 25.августа). О свом поимању идеје пројекта уметници су говорили за „Глас Русије“.

Учесници пројекта себе називају „група 7+“. То значи да свом редовном саставу прикључују и нове уметнике, како би ови учествовали на тематским изложбама. Прва од таквих тематских је била 2008.године у Паризу, посвећена 100-годишњици чувених „Дјагиљевских сезона“, а потом је била приказана у Москви. Потом експозиције у Вашингтону, Лондону, па и у сибирском граду Ханти- Мансинску. А сада опет Москва, симболично, јер Академија уметности је њихова „алма матер“ –латински израз за мајку хранитељку и сликовити назив за универзитет који је неко похађао, али и алма матер руске школе сликарства. „Ми смо одавде, инспирисани смо Русијом, али са универзалним, светским менталитетом“- говори руководилац групе Љуба Стерликова из САД:

- Мисија овог пројекта је постала промоција идеје „уметност без граница“. Ова тенденција је светска: све се већ одавно измешало. Зато ми, мислим, чак и нисмо посебно оригинални у том смислу, идемо у корак са временом. Руски уметници су сада разбацани по читавом свету, али нема организација која их обједињује.

Објединити уметнике са разних континената није било једноставвно, била је потребна готово читава година, како би се на једном месту нашла добра платна. Сама Љуба Стерликова свој стил назива „ енергично сликарство“. А Валериј Матичник из Велике Британије извором свог стваралаштва сматра аналитичко сликарство представника руске авангарде 20.века, Павла Филонова и московски андерграунд 70-тих година 20.века.

- Мој стил се формирао средином 70 -тих година, када су се у филозофији и науци појавиле тешкоће, хаос. У мојим радовима се то види. Нисам на то ја утицао, само се појавило. Сећам се када је један физичар са РАН гледао моје радове и просто узвикнуо: „ Да, па ово је илустрација другог закона термодинамике“! И онда ми је све објаснио, принципе и остало. А ја све то нисам знао, радио сам према интуицији.

Наталија Ветрова из Канаде, тему културног сећања је нашла у „двориштима Ванкувера“, како се и зове једна њена слика, где је уметница представила графите који подсећају на радове Пабла Пикаса:

- Била сам прво у благом шоку, зашто су такве теме изабрали млади људи који живе у старом, не претерано монденском делу града и направили баш тако интересантан графит. Они вероватно на тај начин одају почаст историји.

Узгред, изложба је направљена као путовање по разним епохама и стиловима – од реализма до апстракције, од ручно рађених папирних панела до скулптура.

Јелена Андрусенко,