Годишњица агресије Хрватске на западнокрајишке општине

Поводом обиљежавања 13. годишњице агресије Хрватске на западнокрајишке општине Републике Српске /РС/ у Костајници су данас делегације општинске борачке организације, породица погинулих и општине положили вијенце и цвијеће на спомен-обиљежја у градском парку у знак сјећања на погинуле цивиле и борце.

У храму Свете Тројице након тога одржан је парастос и запаљене су свијеће.

Душан Ђенадија, који је у септембру 1995.године био командант борбене групе ''Баљ'' и одбране Костајнице, рекао је да је поносан на одлучност народа Костајница да остане на овим просторима што је мотивисало борце под његовом командом да дају максимум и одбране Костајницу.

''Био сам на свим ратиштима у РС, али ови дани одбране Костајнице из 1995. су јединствен примјер гдје је руководство општине, извршна власт, свештенство и представници политичких партија ту ноћ било у команди'', рекао је Ђенадија Срни.

Према његовим ријечима, одлучност народа да не напусти своја огњишта и присуство велико броја дјеце у граду, која нису кренули у егзодус, дало је велики мотив и одговорност борцима да не дозволе прелазак непријатеља преко ријеке Уне.

На данашњи дан прије 13 година војска Хрватске извршила је агресију на РС тако што је након вишечасовне артиљеријске припреме прешла ријеку Уну у Новом Граду и Козарскојо Дубици, а на мосту у Костајници заустављена је уз велике губитке.

Према подацима Секретаријата РС за истраживање ратних злочина, у агресији Хрватске војске 18. и 19. септембра 1995. године на подручје три пограничне општине РС - Козарске Дубице, Новог Града и Костајнице убијена су 104 цивила и војника, те причињена огромна материјална штета.

За злочине Хрватске војске почињене током агресије на територију западнокрајишких општина РС до данас нико формално није одговарао, упркос томе што су први извјештаји о почињеним ратним злочинима против цивилног становништва надлежним институцијама поднесени још 1995. године.

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске /РС/ Бошко Томић рекао је данас у Новом Граду да су западнокрајишке општине у септембру 1995. године биле мјесто страдања цивила и војника, али и утемељења РС Дејтонским мировним споразумом.

Томић је истакао да је Нови Град једно од мјеста страдања невиних жртава агресије Хрватске војске на РС и БиХ, али и једном од славних мјеста гдје је у посљедњем одбрамбено-отаџбинском рату одлучно одбијен напад на РС.

"Војнички надмоћнија Хрватска војска доживјела је овдје пораз након што је покушала да продре у срце РС и била је присиљена да се повуче пред родољубима РС који су били спремни да по сваку цијену сачувају отаџбину и своја огњишта", рекао је Томић на свечаној академији у Спортској дворани у Новом Граду, поводом обиљежавања 13. годишњице хрватске агресије на РС и БиХ.

Он је додао да је Одбор за његовање традиција ослободилачких ратова Владе РС одлучио да сваке године организује обиљежавање 18. септембра, једног од најзначајнијих датума из славне историје ратовања у посљедњем одбрамбено-отаджбинском рату.

Предсједник Борачке организације РС Пантелија Ћургуз истакао је значај одбране западнокрајишких општина у септембру 1995.године.

"Тог 18. септембра 1995. године хрватски освајачки план распао се на обали Уне: тако је исписано прво поглавље Дејтонског мировног споразума и у њега је тада уписана Република Српска. Данас, 13 година послије, све више постаје јасно да је битка за Поуње била одсудна за РС" - истакао је Ћургуз.

На свечаној академији присутнима се обратио, у име домаћина, и начелник општине Нови Град Борислав Вуковић, истичући у први план храброст цивилног становништва и Војске РС у одбрани својих огњишта и РС.

У Новом Граду јуче је одржан округли сто о теми "Одбрана западнокрајишких општина од хрватске агресије", обиљежавање ове годишњице настављено је у пријеподневним часовима парастосом жртвама агресије, а послије свечане академије уприличен је пригодан културно-умјетнички програм у коме су наступили глумци приједорског позоришта, женски камерни хор "Бањалучанке", крајишки трубачи и КУД "Уна" Нови Град.

У нападу Хрватске војске на западнокрајишке општине Козарска Дубица, Костајница и Нови Град погинула су 104 цивила и војника, а материјална штета процијењена је на 628 милиона КМ.